Životna sredina

JEDINO ŠTO MOŽEMO SADA JE DA USPORIMO PROCES? Više od polovine glečera u Peruu nestalo je za nešto više od pola veka

Peru je izgubio 56 odsto svojih tropskih glečera u poslednjih šest decenija zbog klimatskih promena, prema novom vladinom izveštaju objavljenom u sredu.

Izvor: EPA-EFE/ANNA SZILAGYI

U Peruu se nalazi 68 odsto svetskih tropskih glečera, a temperature zagrevanja dovele su do topljenja i stvaranja novih planinskih laguna koje rizikuju prelivanje i poplave, saopštio je Nacionalni institut za istraživanje planinskih glečera i ekosistema.

Izveštaj koristi satelitske snimke do 2020. godine i pokazuje da 2.084 glečera pokrivaju 1.050 kvadratnih kilometara u Peruu, u poređenju sa 2.399 kvadratnih kilometara leda i snega 1962. godine. To znači i više nego duplo manje ih je trenutno nego pre 60 godina.

"Za četiri godine, od 2016. do 2020. izgubili smo skoro šest odsto ovih visokoplaninskih glečera", rekla je Beatriz Fuentealba, direktorka instituta, iz regiona Ankaš gde su mnogi glečeri nestali.

Prema popisu, u poslednje četiri godine formirane su ili su u procesu formiranja 164 lagune, čime je broj glacijalnih laguna dostigao 8.466 i prostiru se na oko 1.081 kvadratni kilometar.

"Nove lagune bi u budućnosti mogle da budu rezerve vode, ali budući da su na velikim visinama izazivaju opasnost od izlivanja i poplava", rekao je Hesus Gomez, direktor istraživanja glečera u Ministarstvu životne sredine.

Skoro svi tropski glečeri Perua su iznad 6.000 metara iznad nivoa mora, dok su nove lagune na nadmorskoj visini između 4.000 i 5.000 metara, navodi se u izveštaju.

Skoro 20 miliona Peruanaca ima direktnu ili indirektnu korist od vode koja se izliva i silazi sa glečera, navodi se u izveštaju.

"To znači da smo izgubili više od polovine naših rezervi vode", rekla je ministarka životne sredine Albina Ruiz, napominjući da povlačenje glacijala utiče na prirodni planinski ekosistem.

"Iako ne možemo sprečiti da glečeri nestaju tokom godina, možemo makar da smanjimo brzinu kojom se oni gube", rekla je ona, pozivajući na manje zagađenja, više zelenih površina i "pre svega, da priznamo da nam planina pruža život".

(EURACTIV.rs)