KLIMATSKE PROMENE KAO POLJE SUKOBA U SVETU: Planirana agenda ili stvarna pretnja?

Dok klimatske promene postaju neizostavna i centralna tačka kulturnih sukoba širom sveta, Nemačka se ističe kao svojevrsni epicentar ovog sukoba. Nedavni zakon, podržan od strane Zelene stranke u okviru koalicione vlade, imao je za cilj zabranu novih sistema za grejanje naftom i gasom u korist energetski prihvatljivijih toplotnih pumpi.

Međutim, reakcija na ovaj zakon bila je munjevita i ozbiljna. Sa već postojećim pritiscima rastućih cena hrane i energije, mnogi Nemci su izrazili strahovanja da će zakon rezultirati enormnim početnim troškovima za vlasnike kuća, a ovi strahovi su dodatno podstaknuti od strane Alternative za Nemačku (AfD), populističke desničarske stranke.

Miranda Šreurs, profesorka politike životne sredine i klime na Tehničkom univerzitetu u Minhenu, ističe da su lažne vesti imale značajnu ulogu u širenju straha među građanima. Ova zabrinutost prešla je u proteste, a zatim i nasilje. U septembru su Zeleni političari bili meta kamenovanja tokom izbornog događaja, dok je AfD neočekivano porasla na pokrajinskim izborima.

Ovaj slučaj u Nemačkoj nije usamljen, jer klimatske promene postaju polje kulturnih sukoba širom Evrope. Populističke desničarske stranke u Poljskoj i Španiji koriste retoriku koja povezuje klimatske promene sa "novom klimatskom religijom" i "ideološkim zanosom".

Oni koji guraju ove narative često dele svet na "obične ljude” s jedne strane i “korumpirane, ravnodušne elite" s druge strane, rekao je Stiven Levandovski, profesor kognitivne psihologije na Univerzitetu u Bristolu.

Kada je britanski premijer Riši Sunak u septembru ublažio ključne klimatske ciljeve i odložio zabranu prodaje novih automobila na gas i dizel, predstavio se kao branilac vozača protiv "ideološkog zanosa" zagovornika klime.

Stručnjaci tvrde da je ključ razumevanja ove povezanosti između klimatskih promena i kulturnih sukoba verovatno u Sjedinjenim Američkim Državama. Američki političari, posebno republikanci, često koriste retoriku koja deli društvo na "obične ljude" i "korumpirane elite".

Ukazuje se na to da je klimatsko pitanje postalo zamena za prethodnu pretnju komunizma koja je nestala sa raspadom Sovjetskog Saveza. Kompanije fosilnih goriva, koje su već od sedamdesetih godina bile svesne uticaja svojih proizvoda na klimu, uložile su ogromne sume novca u podrivanje klimatske nauke, što je dodatno doprinelo podelama u društvu.

Agenda vas kontroliše

Stojeći ispred naftne platforme u Zapadnom Teksasu u septembru, guverner Floride Ron DeSantis, republikanski kandidat za predsednika, opisao je klimatske i politike čiste energije demokrata kao totalni napad na slobodu.

"Ovo je deo agende da vas kontroliše; i da kontroliše vaše ponašanje. Pokušavaju vam ograničiti izbore kao Amerikancima, pokušavaju suzbiti vaše ambicije," rekao je DeSantis.

Udeo republikanaca u podršci zaštiti životne sredine dramatično je opao, a strah od poreza, regulacije i veće vlade postao je centralni deo konzervativne retorike. Čak i u Velikoj Britaniji, gde je atmosfera manje polarizovana, konzervativni mediji podstiču podele oko klime.

Nedavni zakon o klimi u SAD, koji je usvojen uz podršku Demokrata, takođe je izazvao oštre podele. Republikanci su ga odbacili kao "ideološki zanos", postavljajući ga kao napad na slobodu građana.

Kulturni ratovi vezani za klimatske promene postaju globalni fenomen, a vlade se suočavaju s izazovom kako da donesu zakone o klimi bez izazivanja otpora među građanima. Nemački slučaj služi kao upozorenje o važnosti pravilnog tajminga i komunikacije prilikom sprovođenja mera koje utiču na život svakodnevnih ljudi.

Kako je sve počelo?

Godine 1992, više od 100 zemalja saglasilo se da će se boriti protiv zagrevanja planete u okviru sporazuma koji je proširen 1997. godine Kjoto protokolom, koji je obavezao razvijene zemlje da smanje emisije ugljenika iz uglja, nafte i gasa.

U isto vreme, Sovjetski Savez se raspao, ostavljajući prazninu za zajedničkog neprijatelja među Amerikancima.

"Komunistička pretnja je nestala i nema više straha. Ekološki program je, na mnogo načina, bio savršena zamena. Klima postala je zamena za sve što je loše u vladi", rekao je MeKrajt.

U isto vreme, kompanije koje se bave fosilnim gorivima, a koje su već znale o uticaju svojih proizvoda na klimu još od sedamdesetih godina, prema nizu studija, uložile su ogromne sume novca u podrivanje klimatske nauke.

“Pokrenuli su propagandnu kampanju vrlo rano," rekao je Levandovski.

Ovi događaji su razbili dogovor o klimi. Republikanski političari, koji su se prethodno uglavnom slagali sa demokratama po ovim pitanjima, počeli su masovno da glasaju protiv, a javno mnjenje ih je pratilo. Razlika između republikanaca i demokrata u podršci zaštiti životne sredine 1992. godine iznosila je samo 5 odsto, prema istraživanju koje je sproveo “Pew Research Center” 2012. godine, a kdo 2012. godine, ta razlika je narasla na 39 odsto.
Što se tiče trenutnih stavova Amerikanaca o uticajima klime, "ništa nije važnije od partijske pripadnosti", rekao je Alek Tajson, vodeći anketar za CNN.

To istraživanje je pokazalo da 86% demokrata očekuje da će se negativni uticaji klime pogoršati tokom njihovog života, dok je samo 37% republikanaca isto reklo.

U decembru 2022. godine, Demokratski kontrolisani Kongres je usvojio Zakon o smanjenju inflacije, najveći klimatski zakon u istoriji SAD. Bio je to uglavnom paket poreskih podsticaja kako bi se ljude podstaklo da kupuju jeftine električne automobile, električne šporete, solarne panele i energetski efikasne sisteme za grejanje i hlađenje. Nijedan republikanac nije glasao za to.

Ključna uloga kontroverznih medija

Kontroverzni mediji su odigrali veliku ulogu u podsticanju narativa kulturnih ratova, prema oceni stručnjaka.

Kada su progresivna predstavnica Aleksandrija Okasio Kortez i senator Ed Markej 2019. godine predstavili Zeleni novi dogovor, neobavezujuću rezoluciju usmerenu na rešavanje klimatske krize, time su predstavili “magnet za desničarske medije”.

"Najradikalniji, opasni predlog politike ponuđen u modernoj istoriji", "ekonomska ropstva", "eko-fašistički" predlog - to su samo neki od odgovora u desničarskim publikacijama i na TV mrežama.

“Gledajući izveštavanje Fox Njuz Zelenom novom dogovoru, pomislili biste da "nećete moći imati hamburgere, vaša putovanja će biti radikalno ograničena, vaša sloboda kretanja će vam biti oduzeta", rekla je Alison Fišer, direktorka programa za klimu i energiju u progresivnom udruženju za praćenje medija, dok je Levandovski objasnio da se "ovaj narativ oslanja na dubok strah ljudi.

"Ako ste konzervativac ili libertarianac, onda su klimatske promene pakao, jer se bavljenje tim pitanjem svodi na poreze, regulaciju i veću vladu, što je izuzetno izazovno na dubokom, emotivnom i intelektualnom nivou", objasnio je Levandovski, dok profesor MeKrajt dodaje da je retorika koja stigmatizuje klimatske politike efikasna i plaši ljude.

Duboke podele prave duboke probleme

Vlade koje pokušavaju da donesu zakone o klimi nalaze se u nezavidnom položaju: gurati hrabre agende pod rizikom odmazde, podstaknutu onima koji profitiraju od podsticanja straha i opozicije ili ići polako kako bi se ograničilo katastrofalno globalno zagrevanje i osigurala življiva klima.

U Nemačkoj, gde je privremeno došlo do velikog sukoba u vezi sa zakonom o toplotnim pumpama, situacija je upozorenje, kako kaže Metju iz E3G. Pokušaj Nemačke da brzo donese propise nije dobro prošao jer ljudi nisu bili spremni za takve promene. To je stvorilo priliku za ekstremnu desnicu da iskoristi nezadovoljstvo i dobije podršku.

(EURACTIV.rs)