U Keniji se 13.novembra održao prvi nacionalni dan sadnje drveća. Deo je šireg plana vlade da u narednih deset godina zemlju ozeleni sa 15 milijardi stabala, a sve kako bi se doprinelo borbi protiv klimatskih promena

„Ako postoji program koji će značajno uticati na postizanje naših ciljeva o bezbednosti hrane i rešavanju troškova života, to je zaštita životne sredine", izjavio je kenijski predsednik Vilijam Ruto prilikom sadnje u vlažnom području Kiu, na istoku zemlje.

U događaju su učešće uzeli i ostali politički zvaničnici, uključujući i ministre.

Sadnja se odigravala širom zemlje, sa izuzetkom severoistočnog regiona koji je pogođen poplavama. Kako piše BBC, pod uticajem prirodnog fenomena El Ninjo, delovi Kenije trenutno se suočavaju sa obilnim padavinama koje su odnele desetine života, hiljade ljudi ostavile bez domova i oštetile infrastrukturu.

Da bi se osiguralo da se vrste sade na staništu koje im odgovara, vlada je pokrenula mobilnu aplikaciju Jaza Miti (Popuni drvećem), koja takođe služi i za praćenje napretka sadnje drveća s obzirom na to da beleži kada je, gde i koje drvo posađeno.

Mobilna aplikacija je, kao i sama akcija, privukla veliko interesovanje, a dan pred praznik već se registrovalo dva miliona korisnika.

Iako je inicijativa pretežno naišla na pozitivne reakcije, uočeno je i nekoliko izazova.

Prema rečima ekološkinje Terese Mutoni za BBC, sadnja drveća bila je veoma dobra ideja, ali njena realizacija nije osigurala da svi učestvuju. Ona je ocenila da su mnogi morali da nastave da rade zato što je akcija došla u trenutku kada se veliki broj stanovnika bori sa finansijskim problemima.

Mutoni je dodala i da je mnogo dostupnih sadnica bilo egzotično. „Veoma je važno da se pravo drveće sadi na pravom mestu", kazala je ona.

Najglasnije kritike upućene programu javljaju se zato što se vlada zalaže za pošumljavanje, dok istovremeno ne uspeva da zauzda ilegalnu deforestaciju. Naime, Kenija je nedavno ukinula zabranu seče drveća, a svoju odluku brani time da se odnosi samo na šume za komercijalnu upotrebu, koje zauzimaju oko 5% celokupnog šumskog fonda.

Trenutno je oko 7% površine zemlje pokriveno šumama, a teži se da se to do sredine veka uveća na čak 30%.

(EURACTIV.rs)