Evropa postaje sve svesnija posledica klimatske krize nakon nekoliko godina opasnih toplotnih talasa koji su rezultirali povećanjem smrtnih slučajeva – procenjenih 62.000 u leto 2022. – i divljim požarima.
Uprkos povećanoj aktivnosti EU po pitanju klimatske i zdravstvene politike, poziva se na dodatno povezivanje ove dve oblastijer je povećanje stope smrtnosti od 25 odsto najverovatnije posledica sagorevanja fosilnih goriva, a novi izveštaj Lancet Countdovn (organizacija koja radi na tome da "osigura da je zdravlje u središtu načina na koji vlade razumeju klimatske promene i reaguju na njih") naglašava ovu potrebu.
Izveštaj je rezultat međunarodne istraživačke saradnje koja prati uticaje klimatskih promena na zdravlje. Uključuje 11 preporuka za odgovor na klimatsku krizu usredsređenih na zdravlje, za koje autori tvrde da su hitne mere za spasavanje života nakon godina nedovoljne akcije.
"Postoji ogroman potencijal za zdravstvene i klimatske zajedničke koristi u mnogim političkim akcijama, što se trenutno ne odražava uvek u okvirima EU", rekla je za Euractiv Kristina Prikop, menadžerka politike u Evropskoj alijansi za javno zdravlje (EPHA), nakon objavljivanja izveštaj Lancet Countdovn 2023, u utorak (14. novembar).
Njegovo objavljivanje dolazi samo nekoliko nedelja pre Konferencije Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama 2023. (COP28), koja će prvi dan posvetiti zdravlju i održati ministarski sastanak za klimu - nešto na šta zdravstvena zajednica poziva.
Na predstavljanju izveštaja u sredu (15. novembra), generalni direktor Svetske zdravstvene organizacije (SZO) Tedros Gebrejesus upozorio je na teže ekstremne vremenske prilike, povećanu nesigurnost po pitanju hrane, pogoršanje respiratornih bolesti i podsticanje širenja zaraznih bolesti.
"Svet se kreće u pogrešnom pravcu, nesposoban da obuzda svoju zavisnost od fosilnih goriva i ostavlja ranjive zajednice iza sebe u preko potrebnoj energetskoj tranziciji", rekao je Tedros i dodao da je neophodno postići ciljeve Pariskog sporazuma o ograničavanju globalnog zagrevanja do 1,5°C radi zaštite javnog zdravlja".
Evropa postaje sve svesnija posledica klimatske krize nakon nekoliko godina opasnih toplotnih talasa koji su rezultirali povećanjem smrtnih slučajeva – procenjenih 62.000 u leto 2022. – i divljim požarima.
Druge velike posledice uključuju porast nivoa mora, koji ugrožava mnoge Evropljane koji žive u niskim obalnim područjima.
Povrh toga, postoji povećan rizik od širenja bolesti u Evropi. Izveštaj Lanceta naglašava virus Zapadnog Nila (VNV) koji prenose komarci i da "su topla mora sve pogodnija za prenošenje nekih patogena Vibrio", koji mogu izazvati koleru ili vibriozu.
EU može da uloži veći napor
Došlo je do većeg angažovanja po pitanju zdravstvenih politika na nivou EU od vremena pandemije korona virusa, a mnogi evropski kreatori zdravstvene politike vole izraz "Jedno zdravlje" – pristup koji prepoznaje međuzavisnost zdravlja ljudi, životinja i planete.
Ovo se uglavnom koristilo kada se razgovaralo o prevenciji pandemije i otpornosti na antimikrobne lekove (AMR), poput konferencije Evropske komisije u ponedeljak (13. novembra).
U okviru ovog mandata, Evropska komisija je takođe predložila mnoge nove klimatske i ekološke politike u okviru Evropskog zelenog dogovora, uključujući Evropski zakon o klimi, koji ima za cilj da Evropu učini klimatski neutralnom do 2050. godine.
Institucije EU revidiraju direktive EU o kvalitetu vazduha i Direktivu o tretmanu gradskih otpadnih voda. Oba značajno utiču na zdravlje ljudi, pri čemu Evropska agencija za životnu sredinu (EEA) izveštava o zagađenju vazduha kao riziku za zdravlje životne sredine broj jedan u Evropi i sedam miliona prevremenih smrti širom sveta svake godine.
Uprkos ovom povećanom fokusu, Prikop tvrdi da je važno približiti zdravstvenu i klimatsku akciju.
"Zdravstvene implikacije klimatskih akcija moraju se u potpunosti razumeti kako bi se osiguralo da nijedna prilika nije propuštena i da se faktori kao što je zdravstvena pravednost adekvatno adresiraju", rekla je ona.
Prikop je izrazila svoje razočarenje što i dalje postoji visok nivo investicija i subvencija koji uključuju fosilna goriva, što dovodi do razornih uticaja po zdravlje.
"Sektori sa visokim emisijama, kao što su transport, građevinarstvo i poljoprivreda, moraju da vide hitno i posvećeno vođstvo ka snažnoj akciji kako bi se garantovao pomak ka zdravim i dekarbonizovanim sistemima, zajedno sa pravdom i pristupačnošću", rekla je Prikop.
Povećani fokus EU na zdravlje i klimu
"Bili smo jasni od samog početka Evropskog zelenog dogovora da je suočavanje sa klimatskim promenama i zagađenjem takođe od suštinskog značaja iz zdravstvene perspektive", rekao je portparol Evropske komisije za Euractiv.
"Ekstremne vrućine predstavljaju veliku pretnju po zdravlje, kao i zagađenje vazduha, zemljišta i vode, kao i povećanjo širenje zaraznih bolesti, da navedemo samo nekoliko primera", dodao je on, dodajući da su zadovoljni povećanim fokusom na zdravlje na COP28.
Međutim, nije samo Prikop ta koji poziva da se zdravlje i klima još više spoje.
Nedavno je nekoliko učesnika Evropskog zdravstvenog foruma Gastein u septembru pozvalo na sveobuhvatniji pristup zdravlju u svim politikama. U decembru prošle godine, direktor za klimu i zdravlje Wellcome Trust-a, Alan Dangour, pozvao je da Globalna zdravstvena strategija EU poveća svoje ambicije u pogledu klimatskih promena.
Na pitanje da li postoji dovoljno fokusa na prilagođavanju klimi da bi se zaštitilo zdravlje, portparol je istakao brojne akcije, kao što je usvajanje smernica koje će pomoći državama članicama da ažuriraju i sprovode nacionalne strategije prilagođavanja, planove i politike u skladu sa Evropskim zakonom o klimi i Strategija EU o prilagođavanju klimatskim promenama, sa osvrtom na javno zdravlje.
Komisija takođe planira da usvoji Komunikaciju o klimatskoj adaptaciji u martu 2024., koja će "pokrivati širok spektar oblasti politike, uključujući zdravlje", uz procenu klimatskog rizika EU koju je sprovela EEA.
Sa zdravstvene strane, inicijative u okviru Evropske zdravstvene unije "podržavaju kapacitet i otpornost zdravstvenog sektora u suočavanju sa uticajima klimatskih promena koje imaju prekograničnu dimenziju, sa fokusom na zarazne bolesti", rekao je portparol naglašavajući da se veći deo evropske zdravstvene politike odlučuje na nacionalnom nivou.
(EURACTIV.rs)