Kako Evropska unija dobija zamah na putu ka evropskom zelenom dogovoru, ne smemo zaboraviti važnu ulogu Zapadnog Balkana u postizanju naših zajedničkih ciljeva, pišu Viola fon Kramon-Taubadel i Gvendolin Delbos-Korfild.

Autorke ove kolumne su Viola fon Kramon-Taubadel i Gvendolin Delbos Korfild, članice Evropskog parlamenta, Zeleni/EFA.

Posvećenost EU klimatskoj neutralnosti je monumentalan zadatak koji zahteva jedinstvo, viziju i saradnju – ali da bismo efikasnije radili na ostvarenju te vizije, moramo takođe da sarađujemo sa našim jugoistočnim susedima.

Da bismo u potpunosti postigli naše zajedničke klimatske ciljeve, na Zapadni Balkan treba da gledamo kao na naše saveznike na ovom putu.

Zaista, EU ima moralnu dužnost da predvodi u rešavanju klimatskih promena. Priznavanje naše istorijske odgovornosti za klimatske promene pomoći će izgradnji poverenja i saradnje posebno sa našim susednim zemljama, koje su možda relativno malo doprinele problemu, ali ipak snose posledice.

Angažovanje sa Zapadnim Balkanom kao partnerom u postizanju naših klimatskih ciljeva do 2040. prilika je da se ova preko potrebna klimatska akcija sprovede u praksu.

Da bi ispunila ovu dužnost, EU treba da gradi na već postojećim temeljima, ali u isto vreme moramo da ojačamo veze i steknemo poverenje sa našim susedima na Zapadnom Balkanu.

Sofijska deklaracija iz 2020. o Zelenoj agendi za Zapadni Balkan predstavlja značajnu obavezu lidera u regionu da svoje klimatske ciljeve usklade sa klimatskim zakonima EU.

Izvor: EPA-EFE/JULIEN WARNAND

Uključujući Zapadni Balkan u našu debatu i proces o klimi 2040. godine, možemo ispuniti našu posvećenost da konkretno radimo sa našim susedima. Ovo uključivanje se odnosi na postizanje klimatske neutralnosti i podsticanje stvarne kohezije u našim zajedničkim klimatskim ambicijama.

Isključivanje Zapadnog Balkana iz debate o klimatskim ciljevima EU šalje obeshrabrujuću poruku o našoj posvećenosti integraciji regiona i energetskoj tranziciji.

Trebalo bi da koristimo strategiju proširenja i Novi plan za rast Evropske komisije za Zapadni Balkan kao okvir za ubrzanje podrške tranziciji Zapadnog Balkana ka obnovljivoj i održivoj ekonomiji, nudeći tehničku pomoć, izgradnju kapaciteta i finansijsku podršku.

Međutim, ako EU želi da pokaže svoju posvećenost klimatskoj neutralnosti, potrebna nam je i konkretna akcija za razvoj saradnje između EU i Zapadnog Balkana na energetskoj tranziciji i klimatskim akcijama. Bez toga, novi plan rasta rizikuje da ugrozi naš naporan klimatski napredak do danas, kao i naše buduće ciljeve.

Krize naglasile potrebu 

U tom cilju, Ugovor o energetskoj zajednici se pojavio kao vitalna platforma za saradnju između EU i Zapadnog Balkana u pitanjima energetike i klime. Proširivanje klimatskih akcija kako bi se Zapadni Balkan uključio u planove EU za 2040. Godinu savršeno je u skladu sa Mapom puta za dekarbonizaciju Energetske zajednice, koja postavlja put za podršku ambicijama regiona ka klimatskoj neutralnosti.

Nedavne energetske krize su naglasile potrebu za sigurnom, pristupačnom i održivom proizvodnjom energije.

Izvor: EPA-EFE/JULIEN WARNAND

Saradnja između EU i Zapadnog Balkana na obnovljivim izvorima energije, energetskoj efikasnosti i integraciji tržišta dodatno će smanjiti zavisnost Evrope od uvozne energije i poboljšati našu energetsku sigurnost i otpornost sistema. Zajednički rad je od ključnog značaja za postepeno ukidanje fosilnih goriva, povećanje ambicija za zajedničko ublažavanje uticaja i poboljšanje finansijske podrške za energetsku tranziciju i klimatske akcije.

Prilagođavanjem finansijskog okvira EU, uključujući restrukturiranje i povećanje šema finansiranja za Zapadni Balkan, energetska tranzicija će biti ubrzana, a klimatski projekti će takođe imati koristi. Uključivanje Zapadnog Balkana u okvir klimatske politike EU do 2040. može izjednačiti uslove u pogledu klimatskih ambicija i konkretnih akcija.

Zapadni Balkan nije samo region koji nam je sused – on je sastavni deo naše zajedničke evropske budućnosti.

Dok radimo na postizanju naših ambicioznih klimatskih ciljeva do 2040. godine, moramo sarađivati sa Zapadnim Balkanom kako bismo izgradili održiviju, ujedinjeniju i prosperitetniju Evropu za sve.

(EURACTIV.rs)