Iako su kompanije sve više posvećene zelenim programima, samo jedan odsto njih je uskladilo svoju potrošnju energije sa svojim ciljevima dekarbonizacije.
Korporacije su sve više posvećene zelenim agendama, ali novi izveštaj koji je objavio centar Inicijative za tranzicioni put (TPI) pri Londonskoj školi ekonomije otkriva da samo jedna od 20 od preko hiljadu kompanija koje se kotiraju na javnoj berzi ima detaljnu strategiju o tome kako će postići svoje ciljeve za smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte.
Dok je 82 odsto kompanija u različitim sektorima, od hrane do nafte i gasa prijavilo dugoročne strategije emisija, samo polovina je uključila klimatske scenarije u svoje planiranje, prema izveštaju koji je objavio Centar Inicijative za tranzicioni put (TPI) na Londonskoj školi ekonomije.
I samo jedan odsto kompanija je uskladilo svoju buduću potrošnju sa svojim ciljevima dekarbonizacije.
"Naše istraživanje doprinosi pomeranju naglaska sa postavljanja ciljeva na njihovo stvarno sprovođenje i veliki zaključak je koliko se malo toga trenutno dešava, čak i među ovim veoma velikim i sofisticiranim kompanijama koje se kotiraju na berzi", rekao je direktor istraživanja TPI Sajmon Diec rekao je AFP-u.
Deo razloga je to što je fokus poslednjih godina bio na korporativnim obećanjima, kao što su neto nulti ciljevi koji su u skladu sa ciljem Pariskog sporazuma da se ograniči porast globalne prosečne temperature na znatno ispod dva stepena Celzijusa u odnosu na predindustrijske nivoe. Cilj je bio da se postigne prag od 1,5 stepeni.
Ali sprovođenje tih obećanja je mnogo teže.
"Većina kompanija je do sada učinila lak deo", rekao je Diec. To uključuje izražavanje svesti o klimatskim promenama i vođenje korporativne klimatske politike.
Ali sada se pažnja pomera ka tome "da li su ta obećanja, koja su obično dobrovoljna, verodostojna. I da li kompanije imaju detaljan plan kako da dođu do njih", dodao je on.
Globalna varijacija
Rezultati istraživnja su otkrili da nijedna kompanija do sada ne ispunjava svih pet upravljačkih kvaliteta za koje TPI centar smatra da su neophodne da kompaniju postavi na kredibilan put ka sprovođenju svojih zelenih obećanja.
Ovo uključuje pojašnjenje uloge kompenzacije ugljenikika u njihovim ciljevima emisija i usklađivanje kapitalnih izdataka s dugoročnim klimatskim ciljevima.
Avio-kompanije i kompanije za naftu i gas bile su jedni od sektora sa najboljim učinkom, ali su poteškoće u sprovođenju njihovih obećanja o dekarbonizaciji očigledne.
Posebna procena TPI centra pokazala je da većina avio-kompanija nije usklađena sa ciljevima Pariskog sporazuma, kao ni 75 odsto kompanija za naftu i gas.
"Oni često imaju sofisticirano upravljanje ovim pitanjem. Nije isto što i reći da smanjuju svoje emisije dovoljno brzo da se usklade sa ciljevima sporazuma", rekao je Diec.
Ostale industrije poput proizvodnje cementa i uglja zaostajale su po svim pokazateljima. Samo polovina kompanija za iskopavanje uglja postavila je cilj smanjenja emisija.
Obaveze su se razlikovale i globalno.
Evropske kompanije su pokazale "jasan učinak" u kvalitetu upravljanja, dok je samo 25 odsto kompanija u Severnoj Americi i dva odsto u Kini visoko rangirano.
"Kompanije svake godine rade više na upravljanju klimatskim promenama kao poslovnim rizikom i poslovnom šansom, tako da je to dobra vest. Loša vest je da je napredak i dalje spor", dodao je Diec.
(EURACTIV.rs)