Izveštaj Međunarodne agencije za energetiku ukazuje da su emisije štetnih gasova i dalje velike uprkos svim naporima i ubrzanoj energetskoj tranziciji

Međutim, agencija je upozorila da su emisije i dalje previsoke da bi se sprečilo povećanje temperature iznad ključnog praga od 1,5 stepeni Celzijusa.

Ipak, podaci agencije za energetiku nisu bili potpuno sumorni. Pohvalili su značajan napredak koji su zemlje postigle u proširivanju obnovljive energije i podršku potrošačima u prelasku na električna vozila i toplotne pumpe umesto gasnih kotlova.

Izveštaj je istakao da je rast čiste energije i tehnologija "impresivan", 2020. godine jedno od 25 prodatih automobila bilo je električno, a samo tri godine kasnije, taj broj je porastao na jedno od pet.

"Prelazak na čistu energiju dešava se širom sveta i nezaustavljiv je. Nije pitanje 'da li', već 'koliko brzo' i što pre, to bolje za sve nas", rekao je izvršni direktor Međunarodne agencije za energetiku, Fejt Birol.

Izveštaj priznaje da će nafta i gas i dalje imati ulogu u svetskoj ekonomiji i da održavanje investicija "nije neophodno". Međutim, navodi da su trenutni nivoi finansiranja dvostruko veći nego što bi trebalo da budu.

Izvor: EPA-EFE/FAZRY ISMAIL

"Vlade, kompanije i investitori treba da podrže tranziciju ka čistoj energiji umesto da je ometaju", rekao je gospodin Birol.

U onome što se čini kao kritika Velike Britanije i drugih vlada zbog odluka o otvaranju novih naftnih polja, Birol smatra da su "tvrdnje da nafta i gas predstavljaju siguran ili bezbedan izbor za svetsku energetsku i klimatsku budućnost sada slabije nego ikad".

Ranije ove godine, naftno polje Rosebank na obali Škotske dobilo je zeleno svetlo uz mnogo kontroverzi. Aktivisti za zaštitu životne sredine tvrdili su da odluka nije u skladu sa planovima Velike Britanije za borbu protiv klimatskih promena. Međutim, Kler Kutinjo, ministarka za energetiku, tada je izjavila da će Vlada i dalje podržavati britansku naftnu i gasnu industriju kako bi obezbedila energetsku sigurnost.

Zavisnost sveta od fosilnih goriva znači da još idemo ka globalnom prosečnom porastu temperature od 2,4 stepena Celzijusa do 2100. godine. To se poredi sa obećanjem dato 2015. godine kada su politički lideri saglasno odlučili da će ograničiti porast temperature na "znatno ispod" 2 stepena Celzijusa i uložiti svaki napor da ga održe ispod 1,5 stepena Celzijusa, kako bi se izbegli najopasniji uticaji klimatskih promena.

Svetski lideri sastaće se u Dubaiju krajem novembra na COP28 - UN klimatskom samitu, gde se nada da će biti doneseni dalji angažmani u borbi protiv klimatskih promena, uključujući potencijalno saglasnost o postepenom ukidanju "nefiltriranih" fosilnih goriva. Filtracija se odnosi na tehnologije koje još nisu dostupne u velikim razmerama, a koje bi mogle uhvatiti emisije koje se oslobađaju prilikom sagorevanja fosilnih goriva.

Izveštaj Međunarodne agencije za energetiku takođe je izrazio zabrinutost zbog situacije na Bliskom istoku. Agencija je navela da još nije jasno kakav će uticaj rastuće napetosti imati na svetska energetska tržišta. Međutim, IEA je upozorio da to znači dodatnu neizvesnost koja dopunjava već nesigurnu globalnu ekonomiju - zemlje na Bliskom istoku, poput Irana i Saudijske Arabije, čine 67% svetskih rezervi nafte.

Izveštaj je povukao paralele sa naftnom krizom iz 1973. godine kada su arapski proizvođači nafte uveli embargo u odgovoru na zapadnu podršku Izraelu u ratu Jom Kipura protiv arapskih država predvođenih Egiptom i Sirijom. Kao rezultat, cene benzina su naglo porasle, s posledičnim uticajima na inflaciju i visokom nezaposlenošću.

IEA je istakla da se i ovog puta svet suočava s uticajem nestabilnosti cena gasa. Velika Britanija je povećala uvoz LNG nakon invazije Ukrajine kako bi smanjila svoju zavisnost od ruskog gasa, i sada 14% britanskog gasa dolazi kao LNG iz Katara. Međutim, agencija se nada da će uspostavljanje i širenje solarnih i vetro-energija pružiti dugoročno rešenje za energetsku nestabilnost.

(EURACTIV.rs)