Kako bi utvrdili koja je reka zaista najduža na svetu, ekspedicija bi u aprilu 2024. trebalo da krene na put od pet meseci, sa ciljem da putuje celom dužinom Amazona, koristeći modernu tehnologiju satelitskog mapiranja
Iako se pretpostavlja da je nauka dala odgovore na neka od odlučujućih pitanja, ono "koja reka je zapravo najduža na svetu" i dalje je ostalo bez odgovora. Uprkos tome što su ovu titulu dodelili afričkom Nilu, jedna ekspedicija se sprema na put kako bi dokazala da je to ipak Amazon.
Ekspedicija Amazona, koju vodi tim međunarodnih istraživača i istraživača - putujući čamcima na splavovima i solarnim čamcima, sprema se da ospori tu oznaku.
"Nil je kao crv, a Amazon je anakonda", kaže brazilski vođa ekspedicije Juri Sanada, iskusni istraživač i filmski producent, opisujući metaforički stav svojih kolega prema obimu Amazona, koji nosi četiri puta više vode od bilo koje druge reke.
"Dakle, nema poređenja, mi imamo najveću reku. Da li i najdužu, videćemo," rekao je on.
Ekspedicija duga 7.000 kilometara
Planirana ekspedicija bi u aprilu 2024. Godine trebalo da krene na put od pet meseci, sa ciljem da putuje celom dužinom Amazona, koristeći modernu tehnologiju satelitskog mapiranja reka kako bi naučno dokazala da je Amazon i najduža reka na svetu.
Važno je napomenuti da Amazon nije jedan neprekidan tok vode, već deo većeg "rečnog sistema" koji obuhvata veliki deo severne Južne Amerike. Slično granama drveća, njegova mreža uključuje više izvora i pritoka.
Spor oko dužine uglavnom proizlazi iz pitanja gde počinje Amazon. Dok su Enciklopedija Britanika i drugi tradicionalno merili reku počevši od izvora reke Apurimac na jugu Perua, američki neurobiolog i istraživač rekama Džejms "Roki" Kontos, tvrdi da je otkrio udaljeniji izvor reke - reku Mantaro na severu Perua i to dok je istraživao rute za splavarenje divljim vodama u toj zemlji.
On je dalje potvrdio ove informacije topografskim mapama, satelitskim snimcima i GPS merenjima dok je kajakom plovio rekom, o čemu je objavio istraživanje 2014. godine.
"Otkriće novog izvora dodaje 77 kilometara (48 milja) dužine Amazonu u poređenju sa prethodno smatranim izvorom", kaže on.
Sanada kaže da ova otkrića pružaju ekspedicijskom timu "razlog da odu tamo", objašnjavajući da iako je mapiranje reke njihov deklarisani cilj, ekspedicija ima veće motive da potpuno dokumentuje i privuče globalnu pažnju na bogatstvo biodiverziteta amazonske prašume i potrebu da svetska zajednica sarađuje u očuvanju.
Planirana ruta ekspedicije od 7.000 kilometara obuhvatiće tok Amazona kroz Peru, Kolumbiju i Brazil, počevši od njegovog novog, navodnog izvora na reci Mantaro, duboko u peruanskim Andima.
Sanada kaže da će početkom 2025. godine biti organizovana i sekundarna ekspedicija koja počinje na reci Apurimac u Peruu, tradicionalno prihvaćenom izvoru Amazona, koja će omogućiti drugi set merenja. Ovaj segment će, kako se navodi, biti praćen francuskom istraživačicom Selin Kusteu, koja će jahati konja duž obala reke.
Ekspedicija će ugostiti i rotirajuću postavu međunarodnih naučnih istraživača, uključujući naučnike sa partnerskih univerziteta u Brazilu, Peruu, Kolumbiji, SAD i drugih zemalja. Ovi istraživači će se pridružiti u različitim fazama sa ciljem uvođenja održive tehnologije u tradicionalne amazonske zajednice.
"Ovi projekti će ih naučiti kako da tretiraju vodu, tehnike izgradnje boljih kuća od prirodnih materijala, donošenje električne energije iz obnovljivih izvora, tretman otpada, elektromobilnost transporta i još mnogo toga", objašnjava Sanada i dodaje da će to promeniti život ljudi koji žive tamo.
Sami čamci ekspedicije, koji sadrže solarne panele i pedale, predstavljaju alternativu motornim čamcima na gorivo čime se smanjuje zagađenje. Razvijeni su u partnerstvu sa lokalnim brazilskim univerzitetom, konstruisani su od lokalnih bio-smola i prirodnih vlakana, kao i motora izrađenih pomoću 3D štampača. Nakon ekspedicije, motori čamaca će biti donirani lokalno kao "deo nasleđa ekspedicije”.
Nažalost, ovo nije putovanje bez opasnosti. Sanada ističe da u ovakvoj ekspediciji mnogo toga može krenuti po zlu, od mogućnosti da čamci prestanu sa radom do opasnosti u divljini (džungla je dom jaguara, anakonda, otrovnih žaba i drugih opasnih živih bića).
"Međutim, najopasniji deo jeste "ljudska interakcija". Svaki put kada tim naiđe na nekoga u divljini, morati razmišljati, "Da li su to trgovci drogom? Da li su neprijatelji ili samo prijateljsko pleme koje vas pokušava pozvati na večeru", kaže on.
Iz tog razloga, tim ekspedicije sarađuje s lokalnim vlastima kako bi obezbedio naoružane pratnje kroz područja poznata po ilegalnom rudarstvu i krijumčarenju droge. Kabine čamaca takođe će biti opremljene vlaknima otpornim na metke i strele. Osim ove pratenj, tim će imati pomoć I lokalnih vodiča iz Amazona, Perua… “ljude koji stvarno poznaju zemlju i znaju kako da prežive tamo".
Međutim, na kraju, Sanada priznaje da ekspedicija možda neće doneti zaključak o dužini reke ili uspešno dokazati da je zaista najveća.
Potraga za znanjem
Bez obzira na ishod ekspedicije, Sanada kaže da bi voleo istražiti Nil sledeći put, koristeći iste tehnike i metode merenja. Nil, koji protiče kroz severoistočnu Afriku pre nego što stigne do Sredozemnog mora putem Egipta, takođe se suočava sa raspravom oko svog vlastitog izvora, s više afričkih nacija tvrdeći da sadrže izvore reke.
"Dakle, da vidimo da li ćemo preživeti ovo prvo, a zatim planiramo sledeće", kaže Sanada.
Nakon završetka ekspedicije, očekuje se da će se pojaviti povezani dokumentarac u punoj dužini, kao i IMAX film 2026. godine.
Sanada veruje da ovi projekti mogu pomoći u jačanju regionalnog ponosa i međunarodnog turizma, te, s druge strane, naporima u očuvanju Amazona, pokazujući "koliko je vredan i zašto ga moramo sačuvati".
Na kraju, Sanada kaže da li postoji rekord ili ne, "sve se svodi na potragu za znanjem. Pokazaćemo svetu šta je Amazon zapravo."
(EURACTIV.rs)