Ovo najnovije otkriće dolazi nakon rekordnih septembarskih temperatura i leta ekstremnih vremenskih pojava u većem delu sveta.
Svet prelazi ključni prag zagrevanja brzinom koja zabrinjava naučnike, pokazala je analiza Bi-Bi-Sija. Temperatura trećine dosadašnjih dana 2023. godine bila je za najmanje 1,5 stepeni viša od proseka.
Iako dosadašnja istraživanja o klimatskim promenama pokazuju da je tekuća godina na putu da ponese titulu najtoplije u istoriji, predviđanja pokazuju da bi naredna mogla biti još toplija.
"To je znak da dostižemo nivoe na kojima ranije nismo bili", kaže dr Melisa Lezenbi sa Univerziteta u Saseksu.
Ovo najnovije otkriće dolazi nakon rekordnih septembarskih temperatura i leta ekstremnih vremenskih pojava u većem delu sveta.
Kada su se politički lideri okupili u Parizu u decembru 2015. godine, potpisali su sporazum da dugoročni rast globalnih temperatura u ovom veku zadrži “znatno ispod” 2C i da ulože sve napore da ga zadrže ispod 1,5C. Dogovorene granice se odnose na razliku između globalnih prosečnih temperatura sada i onih koje su bile u predindustrijskom periodu, između 1850. i 1900. godine - pre široke upotrebe fosilnih goriva. Prekoračenje ovih pariskih pragova ne znači preći preko njih na dan ili nedelju, već umesto toga uključuje prekoračenje ove granice u proseku od 20 ili 30 godina.
Ova dugoročna prosečna cifra zagrevanja trenutno se kreće na oko 1,1C do 1,2 C. Što se češće prelazi granica, to je svet bliži probijanju ove oznake na duži rok, objašnjavaju stručnjaci.
Ove godine je zabeležen rekordan broj dana koji je premašio 1,5 C više od predindustrijskog nivoa, posebno u septembru. Prvi put se to dogodilo u modernoj eri nekoliko dana u decembru 2015. godine, a od tada je granica više puta probijana.
U 2016. godini, pod uticajem snažnog El Ninja, prirodne promene klime koja ima tendenciju da poveća globalne temperature, svet je video oko 75 dana koji su bili iznad te granice.
Ali BBC analiza podataka iz Službe za klimatske promene Kopernikus pokazuje da je do 2. oktobra oko 86 dana 2023. bilo za preko 1,5 stepeni Celzijusa toplije od predindustrijskog proseka. To je znatno pre kraja godine nadmašilo rekord iz 2016.
Postoji neizvesnost u tačnom broju dana koji su prešli graničnu vrednost, jer brojevi odražavaju globalni prosek koji može doći sa malim odstupanjima podataka. Ali razlika za koju je 2023. već premašila brojke iz 2016. daje sigurnost da je rekord već oboren.
Jedan važan faktor za povećanje ovih temperaturnih anomalija je početak El Ninja uslova. Ovo je potvrđeno pre samo nekoliko meseci – iako je i dalje slabije od svog vrhunca iz 2016. godine. Ovi uslovi pomažu da se toplota iz istočnog Tihog okeana pumpa u atmosferu. Ovo može objasniti zašto je 2023. prva godina u kojoj je zabeležena promena od 1,5C između juna i oktobra - kada se kombinuje sa dugotrajnim zagrevanjem od sagorevanja fosilnih goriva.
"Ovo je prvi put da ovo vidimo u leto na severnoj hemisferi, što je neobično, prilično je šokantno videti šta se dešava. Znam da su naše australijske kolege posebno zabrinute zbog posledica koje će po njih imati približavanje leta, na primer ekstremni šumski požari, posebno sa El Ninjom, rekao je profesor Ed Hokins sa Univerziteta Reding.
Dodatni faktori
Okeani su takođe iskusili neuobičajeno visoke temperature ove godine, što je zauzvrat ispuštalo dodatnu toplotu u atmosferu.
"Severni Atlantski okean je najtopliji koji smo ikada zabeležili, a ako pogledate severni Tihi okean, postoji jezik anomalno tople vode koji se proteže sve od Japana do Kalifornije“, rekla je dr Dženifer Frensis iz Vudvel Climat Risrč Centar u SAD.
Dok emisije gasova staklene bašte povećavaju prosečne temperature, precizni razlozi zašto su ove temperature mora porasle nisu u potpunosti poznati. Jedna teorija - koja je još uvek neizvesna - je da je pad zagađenja vazduha od transporta preko severnog Atlantika smanjio broj malih čestica i povećao zagrevanje.
Do sada su ovi „aerosoli“ delimično nadoknađivali efekat emisije gasova staklene bašte reflektujući deo sunčeve energije i održavajući Zemljinu površinu hladnijom nego što bi inače bila.
Drugi možda manje poznat faktor je situacija oko Antarktika.
Postojala je stalna zabrinutost zbog stanja leda oko najhladnijeg kontinenta, a podaci pokazuju nivoe daleko ispod bilo koje prethodne zime.
Ali prema nekim stručnjacima, temperattni skokovi poslednjih meseci na Antarktiku – izazvani
prirodnom varijabilnosti – povećali su globalni prosek. Međutim, teško je identifikovati precizan uticaj dugotrajnog zagrevanja izazvanog ljudima.
U martu su UN pozvale zemlje da ubrzaju klimatske akcije, naglašavajući da su sada dostupne efikasne opcije za smanjenje emisija, od obnovljivih izvora energije do električnih vozila.
"Ne radi se samo o postizanju krajnjeg cilja, neto nula do 2050. godine, već o tome kako ćemo tamo stići", rekao je prof. Hokins.
"IPCC, telo UN-a za klimu, vrlo jasno kaže da moramo da prepolovimo emisije tokom ove decenije, a zatim da dođemo do neto nule. Ne radi se samo o dostizanju neto nule u nekom trenutku, već o putu da stignemo tamo", dodao je.
I kao što su ovogodišnji ekstremni vremenski događaji pokazali – od toplotnih talasa u Evropi do ekstremnih padavina u Libiji – posledice klimatskih promena se povećavaju sa svakim delićem stepena zagrevanja.
(EURACTIV.rs)