Živimo u godini koju obeležavaju rekordne vrućine širom sveta. Nakon najtoplijeg leta otkako se vodi evidencija, usledio je najtopliji septembar do sada. Da li će i cela godina biti rekordna?

Svet je u periodu od juna do avgusta bio za oko 1,5 °C topliji nego u predindustrijsko doba, dok je mesec za nama bio još žešći: za čak 1,75 °C topliji od prosečnog septembra u periodu od 1850. do 1900.

Prosečna septembarska temperatura na globalnom nivou iznosila je 16,38 °C što je za čak 0,5 °C više nego tokom prethodnog najtoplijeg septembra (2020).

„Ovaj ekstremni mesec gurnuo je 2023. na put da bude najtoplija godina i za oko 1,4 °C iznad predindustrijskih prosečnih temperatura", poručila je Samanta Berges, zamenica direktora u Kopernikusu.

„Dva meseca pred 28. Konferenciju Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama, osećaj hitnosti ambiciozne klimatske akcije nikada nije bio kritičniji", kazala je ona.

Planeta je u prvih devet meseci ove godine bila za 0,52 °C zagrejanija od proseka, i za 0,05 °C zagrejanija nego u istom vremenskom razdoblju 2016.

Kada se temperaturna merenja od januara do kraja septembra 2023. uporede sa predindustrijskim dobom, slika je još sumornija: srednja globalna temperatura bila je za 1,4 °C viša u poređenju sa tadašnjom prosečnom temperaturom.

Stanje je krajnje zabrinjavajuće i u morima koja skladište 90% viška toplote u vidu gasova sa efektom staklene bašte, a koji se emituju pri sagorevanju fosilnih goriva.

Temperatura površinske vode između 60 stepeni južne i 60 stepeni severne geografske širine bila je 20,92 °C u septembru. Mora su tako bila toplija nego tokom ijednog septembra pre. Kada se uzmu u obzir svi meseci, protekli mesec plasirao se kao drugi najtopliji za morske vode, odmah iza avgusta 2023.

Iako su klimatske promene glavni činilac u rekordnim temperaturama vazduha i mora, ne smemo izgubiti iz vida ni razvoj El Ninja koji je proglašen ranije ove godine. Prirodni fenomen kvazi-periodično zagreva tropske delove Tihog okeana, ali njegov uticaj na vremenske prilike nadilazi njegovo izvorište i prostorno je mnogo širi. Povrh toga, najjači je u drugoj godini nakon javljanja.

Međutim, priroda ostaje van naše kontrole za razliku od štetnih emisija. Pored surovih toplotnih talasa, čovečanstvo je ove godine pretrpelo i brojne druge katastrofe koje se pripisuju klimatskim promenama: od poplava do požara.

Stoga bi ozbiljnost situacije u kojoj smo se našli trebalo da predstavlja podstrek za ambiciozniju energetsku tranziciju i težnje ka neto nultim emisijama do sredine veka. Međunarodna agencija za energetiku (IEA) otkrila je u nedavnom izveštaju da su ovi ciljevi i dalje dostižni iako se prostor za njihovo ostvarenje sužava.

(EURACTIV.rs)