Klimatske promene i globalno zagrevanje otapaju led na Antarktiku, koji je dostigao rekordno niski nivo, upozoravaju naučnici.
Morski led koji prekriva okean oko Antarktika dostigao je rekordno niske nivoe ove zime, saopštio je američki Nacionalni centar za podatke o snegu i ledu (NSIDC), dodajući strahovima naučnika da se uticaj klimatskih promena na južnom polu sve više povećava.
Istraživači upozoravaju da ova promena može da ima strašne posledice za životinje poput pingvina koji se razmnožavaju i uzgajaju svoje mlade na morskom ledu, dok takođe ubrzava globalno zagrevanje smanjenjem količine sunčeve svetlosti koja se odbija od belog leda nazad u svemir.
Obim antarktičkog morskog leda dostigao je vrhunac ove godine 10. septembra, kada je pokrivao 16,96 miliona kvadratnih kilometara (6,55 miliona kvadratnih milja), što je najniži zimski maksimum od kada su satelitski zapisi počeli 1979. godine, saopštio je NSIDC. To je oko milion kvadratnih kilometara manje leda od prethodnog zimskog rekorda postavljenog 1986.
"Ovo nije samo godina koja obara rekorde, to je godina ekstremnog obaranja rekorda", rekao je stariji naučnik NSIDC-a Volt Mejer. NSIDC je u saopštenju naveo da su brojke preliminarne, a da će potpuna analiza biti objavljena sledećeg meseca.
Na južnoj hemisferi godišnja doba su obrnuta sa morskim ledom koji uglavnom dostiže vrhunac oko septembra pred kraj zime, a kasnije se topi na najnižu tačku u februaru ili martu kako se leto bliži kraju.
Obim letnjeg antarktičkog morskog leda takođe je dostigao rekordno nizak nivo u februaru, nadmašivši prethodnu ocenu postavljenu 2022. Arktik je bio teško pogođen klimatskim promenama tokom poslednje decenije, pri čemu se morski led brzo pogoršava jer se severni region zagreva četiri puta brže od globalnog proseka.
Dok klimatske promene doprinose topljenju glečera na Antarktiku, manje je izvesno kako temperature zagrevanja utiču na morski led u blizini južnog pola. Obim morskog leda tamo je porastao između 2007. i 2016. godine.
Pomeranje poslednjih godina ka rekordno niskim uslovima dovelo je do zabrinutosti naučnika da bi se klimatske promene mogle konačno pojaviti u morskom ledu na Antarktiku.
Iako je Mejer upozorio da je prerano reći, akademski članak objavljen ranije ovog meseca u časopisu "Communications Earth and Environment" ukazao je na klimatske promene kao potencijalni faktor.
Studija je otkrila da zagrevanje okeanskih temperatura, izazvano uglavnom emisijama gasova staklene bašte izazvane ljudima, doprinosi nižem nivou leda u moru od 2016.
"Ključna poruka je da zaštitimo ove zamrznute delove sveta koji su zaista važni iz čitavog niza razloga, i zaista nam je potrebno da smanjimo naše emisije gasova staklene bašte", rekao je Arijan Purič, istraživač morskog leda na australskom univerzitetu Monaš koji je koautor studije.
(EURACTIV.rs)