Životna sredina

UGLJENIK "PRESUDIO" LEGO KOCKAMA: Gigant obustavlja revolucioni plan o proizvodnji igračaka od reciklirane plastike

Ovaj potez usledio je nakon što se najveći svetski proizvođač igračaka usmerio na istraživanje održivijih materijala, u okviru globalne borbe protiv klimatskih promena i smanjenja emisija ugljenika

Izvor: EPA-EFE/Andy Rain

Danska kompanija Lego obustavila je projekat proizvodnje lego kocki od recikliranih boca za piće umesto plastike na bazi ulja, zbog toga što bi to, kako je saopšteno, dovelo do veće emisije ugljenika tokom životnog veka proizvoda.

Taj potez usledio je nakon što se najveći svetski proizvođač igračaka usmerio na istraživanje održivijih materijala, u okviru globalne borbe protiv klimatskih promena i smanjenja zagađenja.

Danska kompanija pravi milijarde Lego setova godišnje, a 2021. je počela da istražuje potencijalni prelazak na reciklirani polietilen tereftalat (PET) iz akrilonitril butadien stirena (ABS), za čiju je proizvodnju potrebno oko 2 kilograma nafte za 1 kg plastike.

ABS se koristi u oko 80 odsto Lego blokova, prenosi Gardijan.

"To je kao da pokušavate da napravite bicikl od drveta, a ne od čelika", rekao je Tim Bruks, šef odeljenja za održivost, govoreći o tome kako je materijal koji nije na bazi ulja bio mekši i zahtevao dodatne sastojke kako bi se poboljšala izdržljivost, kao i veći utrošak energije za obradu i sušenje.

On je objasnio da je nivo poremećaja u proizvodnom okruženju bio takav da su morali da promene sve u fabrikama da bi povećali upotrebu recikliranog PET-a. Nakon svega toga, nivo ugljenika bi bio veći. 

Izvršni direktor kompanije Lego, Nils Kristijansen rekao je, međutim, za Fajnenšel tajms da je proizvođač igračaka "testirao stotine i stotine materijala", ali nije mogao da pronađe "magični materijal" za rešavanje pitanja održivosti.

Umesto toga, Lego ima za cilj da svaki deo ABS-a učini održivijim ugradnjom više biološki zasnovanog i recikliranog materijala. Kristijansen je rekao da će grupa utrostručiti potrošnju na održivost na 3 milijarde dolara godišnje do 2025. godine kao i da veće troškove proizvodnje neće snositi potrošači.

(EURACTIV.rs)