Povećanje temperature vode od 1,5°C moglo bi dovesti do gubitka između 70% i 90% koralnih grebena u svetu. Neki naučnici misle da će do 2070. godine oni potpuno nestati.
Korali su životinje koje se nalaze uglavnom u tropskim vodama. Polip mekog tela formira tvrdu spoljašnju ljusku ekstrakcijom kalcijum karbonata iz mora. Vremenom se te tvrde ljuske nagomilavaju i formiraju temelje grebena koje vidimo danas.
Iako koralni grebeni pokrivaju samo 0,2% morskog dna, pružaju stanište za više od četvrtine morskih vrsta.
Međutim, stvorenja su osetljiva na toplotu i zakiseljavanje, pa su poslednjih godina korali postali ranjivi na bolesti, kako su se okeani zagrevali i postajali kiseliji. Oštećeni korali postaju beli, što je proces poznat kao izbeljivanje.
Prema Globalnoj mreži za nadzor korala, povećanje temperature vode od 1,5°C moglo bi dovesti do gubitka između 70% i 90% koralnih grebena u svetu. Neki naučnici misle da će do 2070. godine oni potpuno nestati.
"Klimatske promene su najveća pretnja koralnim grebenima širom sveta", kaže Keti Pejdž sa Australijskog instituta za nauku o moru. "Izbeljivanja izazvana klimatskim promenama mogu imati veoma negativne efekte", nastavlja Pejdž, "a mi još nemamo dobra rešenja".
Napori za obnovu korala obično uključuju presađivanje sitnih korala, uzgajanih u rasadnicima, na oštećene grebene. Međutim, posao može biti spor i skup, a samo delić grebena koji su u opasnosti dobija pomoć.
U plitkim vodama ostrva Abrolhos, morska biološkinja Tarin Foster testira sistem za koji se nada da će brže oživeti grebene.
On uključuje kalemljenje fragmenata korala u male čepove, koji se ubacuju u oblikovanu podlogu. Te baze se zatim postavljaju na morsko dno.
"Želeli smo da to bude nešto što možemo masovno proizvoditi po razumnoj ceni", objašnjava Foster. "I da bude lako za ronioca ili vozilo na daljinsko upravljanje da ih rasporede."
Do sada su rezultati bili ohrabrujući.
"Postavili smo nekoliko različitih prototipova naših koralnih skeleta. I to smo takođe testirali na četiri različite vrste", objašnjava ona. "Svi divno rastu. Zaobilazimo nekoliko godina rasta kalcifikacije koji je potreban da bismo došli do te osnovne veličine", kaže ona.
Foster je osnovala start-ap firmu Coralmaker i nada se da će partnerstvo sa firmom za inženjerski softver Autodesk sa sedištem u San Francisku dodatno ubrzati proces. Njihovi istraživači su obučavali veštačku inteligenciju da kontrolišu kolaborativne robote (kobote), koji blisko sarađuju sa ljudima.
"Neki od ovih procesa u razmnožavanju korala su samo ponavljajući zadaci biranja i postavljanja, i idealno su za robotsku automatizaciju", kaže Foster.
Robotska ruka može nakalemiti ili zalepiti fragmente korala na čepove. Druga ruka ih postavlja u bazu, koristeći sisteme za donošenje odluka o tome kako da ih uhvate.
"Svaki komad korala je drugačiji, čak i unutar iste vrste, tako da roboti moraju da prepoznaju fragmente korala i kako da s njima rukuju", kaže Nik Keri, naučnica u Autodesku. "Do sada su veoma dobri u rukovanju varijabilnosti oblika korala."
Sledeći korak je premeštanje robota iz laboratorije, što bi, kaže Foster, trebalo da se desi u narednih 12-18 meseci.
Međutim, stvarni svet predstavlja mnogo izazova: vlažnim, živim koralima treba pažljivo rukovati, verovatno na brodu u pokretu, a slana voda potencijalno šteti elektronici.
"Moramo osigurati da možemo zaštititi ranjivije komponente", kaže Keri.
Tu je i visoka cena takve tehnologije. Coralmaker se uzda u potražnju turističke industrije i planira da izda kredite za biodiverzitet, koji rade slično kao i krediti za ugljenik.
"Da bismo ostali ispred krivulje i omogućili koralnim grebenima da prežive budućnost zagrevanja, potrebno je značajno ulaganje vremena, novca i ljudskog kapitala", kaže Keti Pejdž, naučnica AIMS-a.
Njena i druge organizacije istražuju metode kao što je sejanje korala za veće restauratorske radove.
"Smrtnost u prvoj godini života korala je veoma visoka. Sejanje korala ima za cilj da poveća broj mladih korala na grebenu, poboljša njihov opstanak i rast", kaže Pejdž.
Uzgoj otpornijih "super korala", kao i radikalne ideje poput geoinženjeringa oblaka da reflektuju sunčevu svetlost i zaštite korale od vrućine su među ostalim inicijativama koje se razmatraju.
Jedna obećavajuća inovacija uključuje zvuk. Ribe i druga morska stvorenja koja žive na grebenima stvaraju širok spektar zvukova, poput klepetanja i pucketanja.
Istraživači su obučili kompjuterske algoritme za analizu podvodnih audio snimaka i mogu otkriti obrasce koji ukazuju na to koliko je greben zdrav. U Australiji, AIMS ide korak dalje, kroz istraživački projekat Reef Song, gde podvodni zvučnici postavljeni na oštećene grebene puštaju zdrave zvuke kako bi pomogli privlačenju ribe i podstakli obnavljanje grebena.
"Pokušavamo da rešimo jedan od najsloženijih ekoloških problema na planeti", kaže Pejdž, koja se još uvek nada naporima za obnovu.
(EURACTIV.rs)