Japan je krenuo da ispušta vodu koja je služila za hlađenje oštećenih nuklearnih reaktora u elektrani Fukušima u zemljotresu 2011. Ovaj potez naljutio je Kinu zbog navodnog negativnog uticaja, a mi istražujemo da li će pogoditi Srbiju.

Ručak je imao za cilj da pokaže da ispuštanje neće dovesti do negativnih posledica po zdravlje ljudi, a premijer je rekao da je riba "bezbedna i ukusna". Međutim, ne tvrde svi tako. Najglasnija protiv ove odluke susednog Japana je Kina. Tamošnji zvaničnici izjavili su kako je ovo nesmotren potez, a čak su otišli i korak dalje zabranjujući uvoz morskih plodova iz Japana.

Zašto Kina brine i da li to ima realnu osnovu ili je briga politički motivisana, da li će ispuštanje 1,3 miliona tona radioaktivne vode iz nuklearne elektrane Fukušima u Tihi okean imati posledice po Srbiju i ribu iz uvoza koja bi iz Japana mogla da završi na našoj trpezi i kakve bi one mogle da budu, pitanja su koja nam se nameću, posebno nakon tvrdnje japanskih stručnjaka da je voda bezbedna po okolinu i ljude jer je očišćena od radioaktivnih čestica u okviru standarda.

"Japan ne ispuštati u more ni 'radioaktivnu' ni 'zagađenu' vodu koja premašuje regulatorne standarde. Voda koja je počela da se ispušta je dovoljno prečišćena kroz 'ALPS (Advanced Likuid Processing Sistem – naprednik sistem)' sve dok su radioaktivne čestice, osim tricijuma, spuštene ispod regulatornog standarda, a zati se pdalje razblažuje", navodi ambasador Japana u Srbiji Imamura Akira za EURACTIV.

Nakon razblaživanja, tvrdi naš sagovornik, koncentracija tricijuma će biti 1/40 regulatornog standarda i 1/7 standarda vode za piće koje je postavila Svetska zdravstvena organizacija, a koncentracija radioaktivnih sadržaja, osim tricijuma, biće manja od 1/100 od regulatornog standarda.

"Drugim rečima, ono što se ispušta u okean više nije kontaminirana voda, već prečišćena i razblažena voda koja ispunjava sve relevantne međunarodne standard", tvrdi japanski ambasador Imamura Akira.

Izvor: Ustupljena fotografija/Ambasada Japana u Beogradu

Ono što je okupiralo pažnju mnogih jeste činjenica da će se u more ispustiti 1,3 miliona tona vode koja je služila za hlađenje tri nuklearna reaktora u elektrani Fukušima čiji su sistemi bili pokvareni usred zemljotresa i cunamija koji je Japan pogodio 2011. godine. To znači da je čitavu deceniju voda bila u radiaktivnom području.

Sve je u skladu sa standardima

Ipak, zvaničnici Japana smatraju da je sve u skladu sa međunarodnim standardima i praksom.

"Konkretno, radioaktivne čestice se ponovo mere pre razblaživanja vode kako bi se osiguralo da voda koja se ispušta ispunjava regulatorne standarde. Pored toga, bezbednost vode tretirane ALPS-om je podvrgnuta striktnoj reviziji od strane IAEA (International Atomic Energy Agency – Međunarodna nuklearna agencija) sa profesionalnog i nezavisnog stanovišta, a revizija će se nastaviti", navodi ambasador Japana u Srbiji.

Nadalje, objašnjava naš sagovornik, morska voda oko tačke ispuštanja uzeta je odmah za analizu nakon ispuštanja i dokazuje se da je koncentracija tricijuma bila ispod granice detekcije. Japanske vlasti su to odmah i saopštile.

"Nastavićemo da pružamo potrebne informacije ljudima na transparentan način na osnovu zaključka Sveobuhvatnog izveštaja IAEA i nastavićemo da ulažemo napore da dobijemo dalje razumevanje međunarodne zajednice u vezi sa rukovanjem vodom tretiranom ALPS", odgovora ambasador Japana na pitanje o tome da li se radi na informisanju građana Srbije o mogućim rizicima zbog uvoza japanske hrane.

Japan i Srbija, kao članovi ovih međunarodnih organizacija, nastaviće da rade zajedno na obezbeđivanju bezbednosti hrane, naglašava ambasador za naš portal.

EURACTIV portal se obratio i Direktoratu za nuklearnu i radijacionu sigurnost i bezbednost Srbije kako bismo saznali da li građani Srbije treba da brinu zbog izlivanja vode iz Fukušime u okean.

"U Fukušimi nema izlivanja radioaktivne vode, nego je u pitanju strogo kontrolisano ispuštanje prečišćene otpadne vode", ističu iz Direktorata.

Da li treba da brinemo?

Kako nam objašnjava direktor Dragan Velinov, kao punopravni član Međunarodne agencije za atomsku energiju, Srbija svoju politiku u oblasti radijacione i nuklearne sigurnosti i bezbednosti usklađuje sa standardima i preporukama koje objavljuje ova specijalizovana agencija Ujedinjenih nacija.

"Međunarodna agencija za atomsku energiju (MAAE) je pre početka procesa ispuštanja prečišćene otpadne vode sprovela sigurnosni nadzor kojim je utvrđeno da su planovi Japana da se prečišćena otpadna voda uskladištena u nuklearnoj elektrani Fukušima Daiči ispusti u more u skladu sa sigurnosnim standardima MAAE", govori Velinov.

Izvor: EPA-EFE/Eugene Hoshiko

Kako dodaje, ovaj izveštaj je rezultat gotovo dvogodišnjeg rada radne grupe MAAE sastavljene od stručnjaka najvišeg ranga i potpomognute međunarodno priznatim stručnjacima iz oblasti nuklearne sigurnosti iz 11 zemalja.

"Oni su tokom dve godine vršili detaljnu analizu planova Japana, rukovodeći se sigurnosnim standardima MAAE, koji inače predstavljaju opštu referencu za zaštitu ljudi i životne sredine širom sveta od štetnog dejstva jonizujućeg zračenja. Na osnovu detaljne analize zaključeno je da bi kontrolisano, postepeno ispuštanje prečišćene otpadne vode u more imalo zanemarljivo mali radiološki uticaj na ljude i životnu sredinu na ceo svet, a time i na Srbiju".

Uvoz hrane iz Japana

Kada je u pitanju uvoz hrane iz Japana, Velinov ističe da zakonska regulative kojom se uređuje kontrola robe pri uvozu, izvozu i tranzitu u Srbiji postoji odavno.

"Direktorat za radijacionu i nuklearnu sigurnost i bezbednost Srbije u skladu sa svojim nadležnostima propisanim Zakonom o radijacionoj i nuklearnoj sigurnosti i bezbednosti propisuje vrstu robe za koju je potrebna kontrola radioaktivnosti prilikom uvoza, izvoza i tranzita, kao i metode i načine kontrole radioaktivnosti prilikom uvoza, izvoza i tranzit", objašanja vaš sagovornik.

Kako ističe, kontrolu radioaktivnosti robe obavljaju laboratorije ovlašćene za merenja radioaktivnosti.

Izvor: Ustupljena fotografija/SRBATOM

"Srbija i Japan kao punopravne članice Međunarodne agencije za atomsku energiju međusobno sarađuju i razmenjuju informacije iz oblasti radijacione i nuklearne sigurnosti i bezbednosti sa svim drugim članicama ove zajednice. MAAE se obavezala da će i dalje transparentno da obaveštava međunarodnu javnost i tako svim zainteresovanim stranama dostavlja proverene informacije i naučne činjenice tokom celokupnog procesa", zaključuje Velinov.

Kakva je privredna saradnja sa Japanom?

Inače, prema zvaničnim podacima Privredne komore Srbije, Srbija je najviše uvozila iz Japana nerazvrstanu robu po carinskoj tarifi - roba u slobodnoj zoni, nove automobile na benzin, od 1.500 do 3.000 cm3, dijagnostičke reagense. Ukupan uvoz iz Japana za celu 2022. godinu iznosio je 219,3 miliona dolara, dok je izvoz iznosio 94,5 miliona dolara. Za prvih šest meseci 2023. godine, ukupan uvoz iz Japana iznosio je 117,6 miliona dolara, dok je izvoz iznosio 45,7 miliona dolara

Najzastupljeniji proizvodi u izvozu Srbije u Japan su cigare i cigarilosi, prehrambeni proizvodi, rezanci od šećerne repe.

Da podsetimo, u martu 2011. nuklearna elektrana Fukušima je uništena nakon što su zemljotres i cunami pokvarile sisteme za hlađenje elektrane, uzrokujući topljenje tri reaktora koji su se od tada hladili vodom.

Kako su japanske vlasti objasnili da voda koja se ispušta u okean prolazi sistem za prečišćavanje, ali i da on ne može da tretira tricijum, postavlja se pitanje koliko je on opasan.

Tricijum je prirodni izotop vodonika. Voda koja sadrži tricijum se rutinski ispušta iz nuklearnih elektrana širom sveta. Smatra se da je tricijum relativno bezopasan jer njegovo zračenje nije dovoljno jako da prodre u ljudsku kožu.

(EURACTIV.rs)