Afričkim samitom o klimi dominirale su diskusije o tome kako mobilisati finansijska sredstva za prilagođavanje sve ekstremnijim vremenskim prilikama, očuvanje prirodnih resursa i razvoj obnovljive energije.
Afrički lideri predložili su globalni porez na ugljenik u zajedničkoj deklaraciji. Deklaracijom iz Najrobija završen je trodnevni samit o klimi u Africi. U dokumentu, objavljenom u sredu, zahteva se da veliki zagađivači ulože više resursa za pomoć siromašnijim zemljama.
Šefovi afričkih država rekli su da će to koristiti kao osnovu svoje pregovaračke pozicije na novembarskom samitu COP28.
Afričkim klimatskim samitom dominirale su diskusije o tome kako mobilisati finansijska sredstva za prilagođavanje sve ekstremnijim vremenskim prilikama, očuvanje prirodnih resursa i razvoj obnovljive energije.
Afrika je među najranjivijim kontinentima zbog uticaja klimatskih promena, ali prema istraživačima, ona dobija samo oko 12% od skoro 300 milijardi dolara godišnjeg finansiranja koje joj je potrebno da se nosi sa ovim problemima.
Deklaracija iz Najrobija pozvala je svetske lidere "da se okupe iza predloga za globalni režim oporezivanja ugljenika, uključujući porez na ugljenik na trgovinu fosilnim gorivima, pomorski transport i avijaciju, koji bi takođe mogao biti uvećan globalnim porezom na finansijske transakcije".
Aktivistkinja za ljudska prava Grase Mašel rekla je za BBC da je deklaracija "veliki korak napred".
"Afrika je igrač, svet ne može da ide bez Afrike u centru", rekla je ona. "Afrika nije ovde da bi joj se pomoglo. Afrika je tu da ponudi mogućnosti da ponudi investicije, da ponudi rešenja."
Deklaracija iz Najrobija navodi da će takve mere obezbediti finansiranje velikih razmera za investicije u vezi sa klimom i izolovati pitanje povećanja poreza od geopolitičkih i domaćih političkih pritisaka.
Oko dvadesetak zemalja trenutno nameće poreze na ugljenik, prema Međunarodnom monetarnom fondu (MMF), ali ideja o globalnom režimu poreza na ugljenik nije uspela da dobije mnogo pažnje.
U utorak, kenijski predsednik Vilijam Ruto osvrnuo se na prethodne predloge Evropske unije za porez na finansijske transakcije.
Grupe za zaštitu prirode su 2011. rekle da bi novcem od poreza trebalo da se finansiraju ekološki prioriteti, ali predlog Evropske komisije nikada nije dobio jednoglasno odobrenje Evropskog saveta da bi postao zakon.
Džoab Bvire Okanda, viši savetnik u dobrotvornoj organizaciji Hrišćanske pomoći, rekao je da je poziv na globalni porez na ugljenik dobrodošao, ali "da bi zagađivači zaista platili, moraju se primeniti lažna rešenja kao što su krediti za ugljenik koji omogućavaju zagađivačima besplatnu vožnju bez preduzimanja značajnih akcija moraju da završe u kanti za smeće".
Neki aktivisti kažu da su krediti, koji omogućavaju zagađivačima da nadoknade emisije finansiranjem zelenih aktivnosti, izgovor za velike zagađivače da nastave da emituju ugljen-dioksid.
Ruto je rekao da su međunarodne vlade, razvojne banke, privatni investitori i filantropi uložili 23 milijarde dolara za zelene projekte tokom tri dana, uključujući stotine miliona za veliku inicijativu za tržište ugljenika. Ali afrički lideri su priznali da te vrste investicija samo zagrebu površinu finansijskih potreba kontinenta i rekli su da je potrebno više sistemskih promena.
Neki analitičari kažu da se samit nije dovoljno fokusirao na to kako pomoći Afrikancima da se prilagode ekstremnim vremenskim prilikama.
Demonstranti su takođe kritikovali konferenciju, protestujući protiv afričkog plana da se prodaju krediti za ugljenik stranim zemljama.
Nekoliko stranih kompanija i zemalja obavezalo je stotine miliona u kupovini karbonskih kredita od Afričke inicijative za tržište ugljenika (ACMI), uključujući Ujedinjene Arapske Emirate, koji su se obavezali da će kupiti kredit u iznosu od 450 miliona dolara.
(EURACTIV.rs)