Više od tri miliona ljudi živi oko jezera, oslanjajući se na njegove vode za pecanje i privlačenje turista koji podstiču ekonomiju inače marginalizovanog regiona. Sada jezeru preti opasnost da izgubi deo toga.
Nivoi vode u jezeru Titikaka - najvećem jezeru za plovidbu na svetu i najvećem u Južnoj Americi - naglo opadaju nakon nezapamćenog zimskog toplotnog talasa. Šokantan pad utiče na turizam, ribolov i poljoprivredu, na koje se lokalno stanovništvo oslanja da bi zarađivalo za život.
"Ne znamo šta ćemo raditi od sada do decembra, jer će nivoi vode biti sve niži", rekao je 63-godišnji Nazario Čarka, koji živi na jezeru i zarađuje za život prevozeći turiste preko njega.
Posetioce već dugo privlače plave vode i otvoreno nebo najvećeg jezera u Južnoj Americi, koje se prostire na oko 5.150 kvadratnih kilometara preko granice Perua i Bolivije.
Ponekad se opisuje kao "unutrašnje more", dom je autohtonih zajednica Ajmara, Kečua i Urua i nalazi se na nadmorskoj visini od oko 3.800 metara u centralnom planinskom lancu Anda, što ga čini najvišim plovnim jezerom na svetu. Ekstremna nadmorska visina takođe izlaže jezero visokim nivoima sunčevog zračenja, što povećava isparavanje vode.
Više od tri miliona ljudi živi oko jezera, oslanjajući se na njegove vode za pecanje i privlačenje turista koji podstiču ekonomiju inače marginalizovanog regiona. Sada jezeru preti opasnost da izgubi deo te magije.
Iako je poznato da nivoi vode variraju svake godine, ove promene su postale ekstremnije zbog klimatske krize. Rekordni zimski toplotni talas doveo je do povećanog isparavanja vode i smanjenja nivoa jezera, prema meteorologu CNN-a Tejloru Vordu.
Siksto Flores, direktor nacionalne meteorološke i hidrološke službe u Peruu (Senamhi), rekao je za CNN da je količina padavina bila 49% niža od proseka za period od avgusta 2022. do marta 2023. godine, što uključuje kišnu sezonu tokom koje se nivoi vode obično povećavaju.
Flores je rekao za CNN da će se do decembra vodostaji kretati prema najnižim zabeleženim od 1996. ako jezero u narednih nekoliko meseci ispari istom brzinom, kao što je to uobičajeno, što je opisao kao "veoma ozbiljno".
Ovo je deo "postepenog pada" nivoa vode u jezeru poslednjih godina, rekao je Flores, a nedavna studija tokom koje su posmatrani satelitski snimci od 1992. do 2020. pokazala je da jezero Titikaka gubi oko 120 miliona metričkih tona vode godišnje, za koju autori kažu da je prvenstveno posledica promene padavina i oticanja.
Zajednice koje se oslanjaju na ribolov su najugroženije jer nizak nivo vode povećava probleme: smanjenje ribljeg fonda zbog zagađenja i prekomernog ribolova.
Poljoprivreda je takođe pogođena sušom, a regionalne vlasti su izvestile da su usevi teško stradali u poslednjoj sezoni žetve. Ogromna većina useva kinoe i krompira (lokalnih osnovnih proizvoda) je pogođena, kao i zob koji se koristi za ishranu stoke.
Turistička privreda je takođe na udaru nakon što su se čamci koji su prevozili posetioce oko jezera nasukali dok se voda povlačila.
Puno, koji obuhvata celu peruansku stranu jezera Titikaka, dugo je poznat kao nerazvijen i marginalizovan region zemlje.
U skorije vreme, ekonomija je bila pogođena posledicama pandemije Kovida 19 i talasom društvenih nemira. Puno je postao epicentar demonstracija koje su pozivale na ostavku predsednice Dine Boluarte, zbog gneva nakon višedecenijske nejednakosti, optužbi za korupciju i stagnacije životnog standarda.
Trenutna suša mogla bi da natera više ljudi da napuste svoje domove, pošto je prethodna suša 1991. izazvala talase migracija kada je egzistencija bila ugrožena zbog nedostatka hrane.
Za Čarku, suša remeti način života. On je deo starosedelačke grupe Uru, koja živi na ostrvima napravljenim od sušene trske totore koja pluta na jezeru. Vekovima su Uru utkali trsku u ostrva i koristili je za pravljenje kuća i čamaca, ali Čarka je zabrinut da niži nivoi vode znače da i manje trske na raspolaganju.
"To će nas i dalje pogađati, više neće biti totora, ostrva propadaju, to je ono što nas brine", rekao je Čarka za CNN.
Trenutno je u toku El Ninjo, prirodni fenomen sa temperaturama toplijim od uobičajenih u Tihom okeanu koji može znatno da promeni vremenske prilike u Južnoj Americi.
Grinija Avalos, zamenica direktora za klimatologiju u Senamhi, rekla je za CNN da se očekuje da će se ove toplije temperature nastaviti najmanje do februara 2024.
"Ovi uslovi će doprineti manjoj količini padavina u regionu Anda", rekla je ona.
Za Konora Bejkera, analitičara Međunarodne krizne grupe, situacija zahteva dugoročnu akciju kako bi se zaštitili oni koji zavise od jezera.
"Dok su fluktuacije u jezeru povezane sa varijabilnostima klime i prirodnim oscilacijama, sve veći uticaj klimatskih promena povećava potrebu za održivim strategijama upravljanja", rekao je on za CNN.
"Lokalne zajednice koje se oslanjaju na jezero za opstanak su posebno ranjive, što naglašava hitnost rešavanja izazova koje predstavljaju intenzivnije fluktuacije u nivou vode."
(EURACTIV.rs)