Prošlog meseca Indija je objavila zabranu izvoza belog pirinča koji nije basmati u pokušaju da smiri rastuće cene u zemlji i obezbedi sigurnost hrane. Indija je potom uvela dodatna ograničenja na izvoz pirinča - carinu od 20%.

Poljoprivrednik Satiš Kumar je rekao da godinama nije video poplave ovakvih razmera i da je bio primoran da uzima kredite kako bi ponovo zasadio svoja polja. Ali to nije jedini problem sa kojim se suočava.

Prošlog meseca Indija, koja je najveći svetski izvoznik pirinča, zabranila je izvoz belog pirinča koji nije basmati u pokušaju da smiri rastuće cene u zemlji i obezbedi sigurnost hrane. Indija je potom uvela dodatna ograničenja na izvoz pirinča, uključujući carinu od 20% na izvoz prokuvanog pirinča.

Ovaj potez izazvao je strah od globalne inflacije hrane, ugrozio egzistenciju nekih farmera i podstakao nekoliko zemalja zavisnih od pirinča da traže hitna izuzeća od zabrane.

Više od tri milijarde ljudi širom sveta oslanja se na pirinač kao osnovnu hranu, a Indija izvozi oko 40% pirinča na svetskom nivou.

Ekonomisti kažu da je zabrana samo najnoviji potez kojim se remeti globalno snabdevanje hranom, koje je pretrpelo rusku invaziju na Ukrajinu, kao i vremenske prilike poput El Ninja. Oni upozoravaju da bi odluka indijske vlade mogla imati značajan tržišni odjek, pri čemu bi siromašni u zemljama globalnog juga posebno snosili najveći teret.

A farmeri poput Kumara kažu da poskupljenja na tržištu uzrokovana lošim žetvama takođe ne rezultiraju neočekivanim prihodima za njih.

"Zabrana će imati negativan efekat na sve nas. Nećemo dobiti višu stopu ako se pirinač ne izvozi", rekao je Kumar. "Poplave su bile smrtni udarac za nas poljoprivrednike. Ova zabrana će nas dokrajčiti."

Izvor: EPA-EFE/FAROOQ KHAN

Problem za sve

Iznenadna najava zabrane izvoza izazvala je paničnu kupovinu u Sjedinjenim Američkim Državama, nakon čega je cena pirinča skočila na skoro 12-godišnji maksimum, prema Organizaciji Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu. To se ne odnosi na basmati pirinač, koji je najpoznatija i najkvalitetnija sorta Indije. Beli pirinač koji nije basmati, međutim, čini oko 25% izvoza.

Indija nije bila prva zemlja koja je zabranila izvoz hrane kako bi obezbedila dovoljno snabdevanja za domaću potrošnju. Ali njen potez, koji je usledio samo nedelju dana nakon što se Rusija povukla iz ugovora o žitu na Crnom moru - ključnog pakta koji je dozvolio izvoz žita iz Ukrajine - doprineo je globalnoj zabrinutosti oko dostupnosti osnovnih žitarica i da li će milioni ostati gladni.

"Ovo nije samo jedna stvar", rekao je Arif Husain, glavni ekonomista Svetskog programa za hranu Ujedinjenih nacija (WFP) za CNN. "Pirinač, pšenica i kukuruz čine najveći deo hrane koju siromašni ljudi širom sveta konzumiraju."

U Nepalu su cene pirinča porasle otkako je Indija objavila zabranu, prema izveštajima lokalnih medija, a cene pirinča u Vijetnamu su najviše u poslednjih više od decenije, prema podacima carine.

Tajland, drugi najveći svetski izvoznik pirinča posle Indije, takođe je zabeležio značajan skok domaćih cena pirinča poslednjih nedelja, pokazuju podaci Tajlandskog udruženja izvoznika pirinča.

Zemlje, uključujući Singapur, Indoneziju i Filipine, pozvale su Nju Delhi da nastavi sa izvozom pirinča u njihove zemlje, javljaju lokalni indijski mediji.

Međunarodni monetarni fond (MMF) je ohrabrio Indiju da ukloni ograničenja, a glavni ekonomista organizacije Pjer-Olivije Gurinčas rekao je novinarima prošlog meseca da će to "verovatno pogoršati" inflaciju hrane.

"Mi bismo podstakli uklanjanje ovih vrsta izvoznih ograničenja jer mogu biti štetne na globalnom nivou", rekao je on.

Sada postoji bojazan da će zabrana na svetskom tržištu izazvati slične akcije rivalskih dobavljača, upozoravaju ekonomisti.

"Zabrana izvoza se dešava u vreme kada se zemlje bore sa visokim dugom, inflacijom cena hrane i padom vrednosti valuta", rekao je Husain iz VFP-a. "To je zabrinjavajuće za sve."

Izvor: EPA-EFE/FAROOQ KHAN

Poljoprivrednici su teško udarili

Indijski poljoprivrednici čine skoro polovinu radne snage u zemlji, prema vladinim podacima, a pirinač se uglavnom uzgaja u centralnim, južnim i nekim severnim državama.

Letnja sadnja obično počinje u junu, kada se očekuju monsunske kiše, jer je navodnjavanje ključno za zdrav prinos. Više od 80 odsto ukupne proizvodnje pirinča u Indiji dešava se tokom letnje sezone, navodi Rojters.

Ove godine, međutim, kasne monsuni što je dovelo do velikog deficita vode sve do sredine juna. A kada su kiše konačno stigle, natopile su delove zemlje, izazvavši poplave koje su nanele značajnu štetu usevima.

Surdžit Sing, 53, farmer iz Harajane, rekao je da su "izgubili sve" posle kiše.

"Moji usevi pirinča su uništeni", rekao je. "Voda je potopila oko 8-10 inča mojih useva. Ono što sam zasadio (početkom juna) je nestalo... Gubitak će biti oko 30%."

Svetska meteorološka organizacija je prošlog meseca upozorila da vlade moraju da se pripreme za ekstremnije vremenske prilike i rekordne temperature, pošto je proglasila početak fenomena zagrevanja El Ninjo.

El Ninjo je prirodni klimatski obrazac u tropskom Tihom okeanu zbog kojeg su temperature površine mora toplije od proseka i ima veliki uticaj na vremenske prilike širom sveta, utičući na milijarde ljudi.

Uticaj su osetile hiljade farmera u Indiji, od kojih neki kažu da će sada uzgajati druge useve osim pirinča. Takođe, u jednom od najvećih centara za trgovinu pirinčem u Nju Delhiju, trgovci strahuju da će zabrana izvoza izazvati katastrofalne posledice.

"Zabrana izvoza ostavila je trgovcima ogromne količine zaliha", rekao je trgovac pirinčem Rupkaran Sing. "Sada moramo da pronađemo nove kupce na domaćem tržištu."

Ali stručnjaci upozoravaju da će se efekti osetiti daleko izvan indijskih granica.

"Siromašne zemlje, zemlje uvoznice hrane, zemlje zapadne Afrike, one su u najvećem riziku", rekao je Husain iz WFP-a. "Zabrana dolazi nakon početka rata i globalne pandemije... Moramo da budemo posebno oprezni kada su u pitanju naše osnovne namirnice, kako ne bismo na kraju nepotrebno podigli cene. Jer ta povećanja nisu bez posledica."

(EURACTIV.rs)