Školjke koje se sakupljaju za konzumaciju često akumuliraju mikroorganizme i hemijske zagađivače, za koje EU nameće redovan nadzor i rigorozne kontrole.

Izveštaj se bavi praćenjem proizvodnje školjki, kao što su dagnje i ostrige, u 15 zemalja.

"Iako su nadležni organi u svim zemljama članicama proizvođačima razvili zvanične sisteme kontrole školjki, ovi sistemi ne ispunjavaju uvek ciljeve zakonodavstva EU", navodi se u izveštaju objavljenom početkom avgusta.

Školjke koje se sakupljaju za konzumaciju često akumuliraju mikroorganizme i hemijske zagađivače, za koje EU nameće redovan nadzor i rigorozne kontrole. Sve zemlje proizvođači moraju klasifikovati proizvodna područja u tri kategorije (A, B ili C) prema stepenu fekalne kontaminacije bakterijama E. Coli.

Školjke u zoni A mogu se ubrati i direktno plasirati na tržište, dok one koje se nalaze u proizvodnim područjima B i C moraju proći kroz faze prečišćavanja različite dužine kako bi se smanjila kontaminacija. U Francuskoj se svake godine uradi oko 4.000 analiza ove vrste, uključujući i ostrige (koje čine 90% evropske proizvodnje), dagnje i školjke.

U EU, školjke u zonama B i C su one koje se najviše uzgajaju i konzumiraju, a Organizacija UN za hranu i poljoprivredu (FAO) procenjuje tržište na 600.000 tona, od čega se 100.000 tona uvozi.

Izvor: EPA-EFE/CAROLINE BLUMBERG

Nedovoljno za zaštitu zdravlja potrošača

"Neke zemlje članice uložile su značajne napore da ispune ovaj zahtev i sprovele su sveobuhvatna i dobro strukturisana istraživanja", piše u izveštaju zasnovanom na zvaničnim statistikama, rezultatima revizije i upitniku dostavljenom 15 zemalja članica EU.

"Međutim, situacija u drugim državama članicama je manje pozitivna, sa anketama (u najboljem slučaju) lošeg kvaliteta ili (u najgorem) bez anketa."

Što se tiče biotoksina (toksina koje proizvode mikroalge koji se mogu akumulirati u školjkama), kontrole "često" ne ispunjavaju zahteve EU u pogledu učestalosti i vrste testiranih biotoksina.

Isto važi i za merenje planktona koji proizvodi toksine (mikroalge), koje "znatno varira" između zemalja.

Zakonodavstvo EU takođe predviđa praćenje nebioloških zagađivača u svim proizvodnim oblastima, uključujući teške metale. Iako se oni prate "u većini slučajeva", ostali esencijalni hemijski zagađivači se ne kontrolišu, a među njima su policiklični aromatični ugljovodonici (PAH), dioksini i polihlorovani bifenili (PCB).

Istraživanje ukazuje i na "neadekvatnu klasifikaciju proizvodnih površina", te merenja koja se vrše samo u periodu žetve, kada propisi nalažu da se vrše u redovnim intervalima.

Kao posledica toga, "neki rizici se ne identifikuju na vreme, ili doprinose odlaganju odgovora nadležnih organa na ove rizike, što slabi efikasnost praćenja".

U izveštaju se zaključuje da ove kontrole "možda nisu dovoljne da zaštite zdravlje potrošača", ističući da gutanje sirovih ili loše kuvanih školjki može dovesti do bolesti kao što su salmoneloza, hepatitis A i gastroenteritis.

Prema poslednjim podacima Evropske agencije za bezbednost hrane (EFSA), 141 slučaj infekcije norovirusom zabeležen je u Evropi 2021. nakon konzumiranja morskih plodova - uglavnom školjki - uključujući 53 slučaja u Francuskoj. Ovi virusi mogu izazvati gastroenteritis različitog stepena težine.

Izvor: EPA-EFE/CAROLINE BLUMBERG

Poboljšanje praćenja

"Evropski sistem praćenja nam daje dobru predstavu o mikrobiološkom kvalitetu proizvodnih područja, posebno u pogledu fekalnih bakterija", rekao je EURACTIV-u Soizik Le Gujade, šef Laboratorije za zdravlje, životnu sredinu i mikrobiologiju, referentne laboratorije koja podržava državno odobrena biološka kontrolna tela.

"Pored ovog redovnog praćenja, postoje sistemi upozorenja koji dobro funkcionišu u Francuskoj, uz dodatne provere koje se sprovode kada postoji rizik od pogoršanja kvaliteta vode (oluja, prelivanje iz postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, itd.)", dodao je Le Gujadeov kolega Paskal Gari.

Evropska komisija EURACTIV-u nije mogla da pruži više detalja o tome koje su zemlje obuhvaćene studijom.

Izvršna vlast EU je, međutim, objavila da namerava da sprovede dodatne inspekcije u različitim zemljama članicama kako bi završila svoju studiju. Takođe nastoji da nastavi razgovore sa primarnim proizvođačima o poboljšanju zakonodavstva, posebno o praćenju školjki namenjenih za ljudsku ishranu.

To je, prema mišljenju naučnika, dobra stvar. Pošto školjke mnogo putuju, ista kolonija ostriga ponekad može sadržati primerke uzgajane u proizvodnim područjima različitog kvaliteta, čega potrošači nisu uvek svesni.

Međutim, "umesto slojeva propisa nametnutih proizvođačima, trebalo bi preduzeti mere za poboljšanje kvaliteta obalske vode, tretman otpadnih voda i uopšteno ograničavanje uticaja čoveka na životnu sredinu", dodao je Le Gujade.

(EURACTIV.rs)