"Što se tiče poreza, želim da budem vrlo jasna: uopšte nema planova za povećanje poreza na alkohol", rekla je francuska premijerka Elizabet Born.

U julu je francusko Ministarstvo ekonomije i finansija potvrdilo listu Le Figaro da se razmatra moguće povećanje poreza na alkohol od nekoliko centi i da će biti predstavljeno kao deo paketa finansiranja budžeta socijalnog osiguranja za 2024. godinu, koji bi trebalo da bude na dnevnom redu Narodne skupštine u septembru.

Ali izgleda da je vlada promenila mišljenje tokom leta.

"Što se tiče poreza, želim da budem vrlo jasna: uopšte nema planova za povećanje poreza na alkohol", rekla je francuska premijerka Elizabet Born u intervjuu za France Bleu u sredu.

"Postoje porezi na alkohol koji se ažuriraju svake godine, i nećemo menjati to pravilo", naglasila je Born.

Izvor: EPA-EFE/CHRISTOPHE PETIT TESSON

Ovo je bilo veliko razočaranje za udruženja za borbu protiv zavisnosti, koja su to videla kao efikasan način za borbu protiv prekomerne konzumacije alkohola i ograničavanje zdravstvenih rizika.

"Cena utiče na potrošnju, uvek postoji pozitivan efekat. Povećanje poreza je jedna od klasičnih poluga koje preporučuje SZO", rekao je za EURACTIV Bernar Base, predsednik Udruženja za bolesti zavisnosti u Francuskoj.

U sredu je Amin Benjamina, predsednik Francuske federacije zavisnika (Federation francaise d'addictologie), na sajtu franceinfo, nazvao ovo „velikim razočarenjem".

"Mogli smo da imamo dupli uspeh sa dobrom merom i za javno zdravlje i za ekonomiju", dodao je on.

Prema izveštaju Francuske opservatorije za droge i sklonosti zavisnosti (OFDT) objavljenom u sredu (2. avgusta), bolesti povezane sa alkoholom koštale su oko 102 milijarde evra u 2019.

Za Basea, nema sumnje da je vinski lobi bio "efikasan". "Vlada se klanja ekonomskom lobiju na štetu javnog zdravlja", prokomentarisao je on.

Ali iako je vlada odlučila da ne oporezuje alkohol, bitka još nije završena. Predlog zakona o finansiranju socijalnog osiguranja tek treba da bude usvojen u Narodnoj skupštini, gde vlada ima samo relativnu većinu.

Opozicija bi, stoga, mogla da unese amandmane na uvođenje poreza na vina i žestoka pića već 2024. godine.

Izvor: EPA-EFE/Teresa Suarez

Francuska, Španija i Italija protiv Irske

U Briselu se nastavlja borba između vinskog lobija, udruženja javnog zdravlja i političara.

Nedavno je Irska dobila zeleno svetlo od Evropske komisije da opremi boce vina koje se prodaju u zemlji zdravstvenom etiketom kako bi upozorila potrošače na štetne posledice po zdravlje.

Do maja 2026. Irci će moći da pročitaju poruke poput "konzumacija alkohola izaziva bolesti jetre" ili "postoji direktna veza između alkohola i smrtonosnih karcinoma".

Nutritivna vrednost vina, broj kalorija i zapremina alkohola takođe će morati da budu vidljiviji potrošačima. Irski ministar zdravlja Stiven Doneli rekao je da bi bio "oduševljen" ako bi druge zemlje sledile njihov primer.

Ali Francuska, Italija i Španija nisu za to. Štaviše, daleko su od toga da žele da slede irski primer. Ove tri zemlje, u kojima se proda 47 odsto flaša vina od ukupnog prometa na globalnom nivou, trenutno rade na predlogu kako bi se suprotstavile irskom zakonodavstvu.

"Smatramo da je postupak Irske neispravan jer je jedna stvar pružiti informacije i podstaći promenu, što mislimo da je ispravna stvar. Sasvim je drugo reći da je proizvod, bez obzira koliko ga konzumirate, loš za vaše zdravlje", rekao je italijanski ministar poljoprivrede Frančesko Lolobriđida.

Ova izjava je u suprotnosti sa preporukama Svetske zdravstvene organizacije. "Kada je u pitanju konzumacija alkohola, ne postoji sigurna količina koja ne utiče na zdravlje", rekao je Hans Kluge, direktor SZO za Evropu, u sredu, 21. juna, na Međunarodnom kongresu o jetri u Beču.

(EURACTIV.rs)