Prekomerno vreme ispred ekrana i predugi boravak na društvenim mrežama mogu izazvati nedostatak pažnje, impulsivnost, neurorazvojne poremećaje i poteškoće u učenju i pamćenju, navodi se u izveštaju poslanice EP Kim van Sparentak.

Dizajn koji izaziva zavisnost, koji se odnosi na privlačenje pažnje korisnika kako bi provodili što više vremena na platformama, već je neko vreme na radaru EU. Prošle godine Komitet Evropskog parlamenta za unutrašnje tržište i zaštitu potrošača (IMCO) pripremao se da donese rezoluciju o "dizajnu onlajn usluga koje izazivaju zavisnost".

Na čelu inicijative je poslanica Zelenih Kim van Sparentak, koja je prošle nedelje objavila svoj nacrt izveštaja sa detaljnim prikazom rizika za mentalno zdravlje usled previše provedenog vremena pred ekranom.

Pošto se radi o samoinicijativnom izveštaju, dosije nema zakonodavnu vrednost. Ipak, on treba da da politički signal, upravo u trenutku kada Evropska komisija procenjuje da li su njena pravila o zaštiti potrošača i dalje odgovarajuća svrsi.

Izvor: EPA-EFE/Marton Monus

Dizajn koji izaziva zavisnost

Prema nacrtu izveštaja, u proseku, svako četvrto dete, kao i mladi, posebno od 16 do 24 godine, provedu preko sedam sati dnevno na internetu. Više od dva do tri sata ispred ekrana se već računa kao prekomerno vreme ispred ekrana.

Ovo može biti zbog igara, društvenih mreža, servisa za strimovanje filmova, serija ili muzike, veb prodavnica i aplikacija za upoznavanje, koje su dizajnirane tako da korisnici troše maksimalnu količinu vremena ili novca na platformi umesto da im služe "na neutralniji način".

U nacrtu izveštaja se kaže da YouTube, Netflix i Spotify nude funkcije poput beskonačnog pomeranja ili podrazumevane automatske reprodukcije, definišući ih kao "psihološke trikove za zadržavanje potrošača na mreži". Ostale karakteristike dizajna koje izazivaju zavisnost uključuju ponovno učitavanje stranice "povucite za osvežavanje" ili personalizovane preporuke.

Takve karakteristike utiču na "psihološke potrebe, ranjivosti i želje potrošača, kao što su socijalna pripadnost, socijalna anksioznost ili strah od propuštanja". Primer poslednjeg su privremeno dostupne informacije, kao što su "story" ili funkcija "kuca...".

Drugi primer su lajkovi, koji dovode do porasta nivoa dopamina u mozgu. Međutim, funkcije mogu doći sa društvenim pritiskom da se odgovori ljudima, kao što su notifikacije o pročitanim porukama. Štaviše, poruke i druga obaveštenja mame nazad potrošače na platforme.

Posledice po mentalno zdravlje

Za Kim van Sparentak, zavisnost u vezi sa internetom ima slične neželjene efekte kao i zavisnosti od supstanci koje su, za razliku od onih onlajn, strože regulisane.

Evropska poslanica je naglasila da korisnici koji su zavisni imaju dvostruko veće šanse da imaju problema sa mentalnim zdravljem, kao što su depresija, nisko samopoštovanje, poremećaji slike o telu, poremećaji u ishrani, anksioznost, visok nivo percipiranog stresa, zanemarivanje porodice i prijatelja, gubitak samokontrola ili nedostatak sna.

Takođe postoji rizik od opsesivno-kompulsivnih simptoma, kao što je kompulsivna kupovina među mladim odraslim osobama, ili problemi sa ispunjavanjem dnevnih obaveza, što rezultira opadanjem ocena, lošim školskim i akademskim uspehom ili lošim radom.

Prekomerno vreme ispred ekrana i predugi boravak na društvenim mrežama mogu izazvati nedostatak pažnje, impulsivnost, neurorazvojne poremećaje, ograničene kognitivne sposobnosti i poteškoće u učenju i pamćenju, navodi se u izveštaju.

Takođe se pominje da zloupotreba digitalnih tehnologija može rezultirati smanjenjem sive mase u određenim delovima mozga, što se dešava i kada je neko zavisnik, na primer, o alkoholu ili heroinu.

Štaviše, postoji sve veći rizik od stresa i sagorevanja, preopterećenja informacijama i senzornih stimulansa.

Izvor: EPA-EFE/LUONG THAI LINH

Rodna podela

U dokumentu se navodi da dečaci uglavnom provode više vremena igrajući igrice i na elektronskim uređajima. Ipak, veća je verovatnoća da će devojčice imati lošije mentalno zdravlje zbog previše vremena ispred ekrana nego dečaci.

Internet korisnice takođe imaju dvostruko veće šanse da budu depresivnije nego muškarci. Adolescenti koji provode malo vremena komunicirajući elektronskim putem su uglavnom najsrećniji.

Preporuke

U nacrtu izveštaja se kaže da uvođenje vremenskih ograničenja za onlajn usluge nije dovoljno za rešavanje problema zavisnosti, uglavnom zato što "platforme koje nude vremenska ograničenja prebacuju 'loptu' na pojedinca umesto da se bave suštinskim pitanjem namernog dizajna onlajn usluga koje izaziva zavisnost zbog profita".

To takođe nije dovelo do smanjenja korišćenja onlajn servisa kod adolescenata, koji takođe ne prihvataju lako roditeljska pravila i zaobilaženje tehničkih ograničenja im je lako. Van Sparentak takođe ukazuje na ograničenja postojećih ili predstojećih pravila EU.

Zakon o digitalnim uslugama ne uvodi odredbe o dizajnu koji izaziva zavisnost i "ograničen je po obimu jer se odnosi samo na onlajn platforme, a ne na sve onlajn usluge". Zakon o veštačkoj inteligenciji nastoji da zabrani AI sistemima da primenjuju podsvesne karakteristike, što je odredba ograničena na sisteme koji su "namenski manipulativni ili primenjuju tehnike obmanjivanja".

Prema tome, izveštaj poziva Komisiju da "hitno zatvori postojeće regulatorne praznine u pogledu ranjivosti potrošača", da predstavi zakone protiv dizajna zavisnosti i da preispita Direktivu o nepoštenoj poslovnoj praksi, Direktivu o pravima potrošača i Direktivu o nepoštenim ugovornim uslovima.

Izvršna vlast EU je zaista sprovodila "proveru ispravnosti" trenutnog zakona EU o potrošačima, sa ciljem da u narednom mandatu predloži Zakon o digitalnoj pravednosti.

(EURACTIV.rs)