Rešavanje klimatskih promena mora biti glavni prioritet za evropsku odbrambenu zajednicu jer ona sada predstavlja pretnju nacionalnoj i međunarodnoj sigurnosti, smatra Kris Piters, potpredsednik Evropske investicione banke.
Sva mišljenja u ovoj kolumni odražavaju stavove autora, a ne EURACTIV medijske mreže
Videli smo sve veće pretnje evropskoj i globalnoj bezbednosti poslednjih godina.
U ovom kontekstu, međutim, jedna pretnja se prečesto zanemaruje: sposobnost klimatskih promena da naruše mir, i unutar i između država. Ona je stvarna i raste.
Požar koji je ovog meseca oštetio skladište municije grčkog vazduhoplovstva samo je jedan primer kako naše vojske moraju da deluju u sve opasnijem okruženju zbog klimatskih promena.
Ekstremni vremenski događaji, porast temperature i nivoa mora, dezertifikacija, nestašica vode, nekontrolisani požari, dugotrajne suše i gubitak biodiverziteta koji oni podrazumevaju, ugrožavaju opstanak čovečanstva na zemlji. Ovo će verovatno povećati konkurenciju za zemlju, vodu, hranu i prirodne resurse, i može dovesti do sukoba, masovnog raseljavanja, društvenih nemira i nestabilnosti.
Jedan broj ovih trendova je već počeo. UN procenjuju da je od 2008. godine u proseku 21,5 miliona ljudi godišnje bilo prisilno raseljeno zbog vremenskih prilika, poput poplava i toplotnih talasa.
EU takođe smatra da klimatske promene i degradacija životne sredine „predstavljaju jasan i sve veći rizik za međunarodni mir i bezbednost".
Kako Evropa može da odgovori na ove izazove?
Prvo, moramo da se pozabavimo uzrokom. Moramo da pojačamo našu borbu protiv klimatskih promena i degradacije životne sredine dekarbonizacijom naših ekonomija i zaštitom prirodnih staništa. To moramo učiniti na način koji stvara nove mogućnosti za one koji nose najteži teret promena.
Pored pokušaja da ograničimo klimatske promene, takođe moramo da pripremimo našu infrastrukturu i društva da se prilagode uticaju tih promena koje se više ne mogu izbeći. Planeta koja se zagreva je neprijatelj, a javne institucije, vlade i finansijska industrija imaju dužnost da to uzmu u obzir prilikom donošenja odluka o politici i investicijama.
Evropska komisija i Služba EU za spoljne poslove pozivaju da klimatski i ekološki aspekti igraju veću ulogu u politici i planiranju.
Pored toga, poboljšane mere prilagođavanja i ublažavanja klimatskih promena takođe treba da igraju centralnu ulogu u razvoju civilnih i vojnih sposobnosti država članica; naše bezbednosne i odbrambene snage moraju biti spremne za izazove koje predstavljaju klimatske promene. To znači ne samo da će morati da rade u težim klimatskim uslovima, već i da moraju pokušati da smanje svoje emisije gasova staklene bašte, bez umanjivanja njihove operativne efikasnosti.
Grupa Evropske investicione banke već čini sve što može da podrži ove ciljeve. U okviru Strateške evropske bezbednosne inicijative (SESI), pokrenute 2022, obavezali smo se da ćemo do 2027 finansirati projekte vredne 6 milijardi evra u sektoru odbrane i bezbednosti Evrope.
Sada povećavamo ambiciju na 8 milijardi evra, da ulažemoi u istraživanje i razvoj takozvanih tehnologija dvostruke namene sa vojnim i civilnim primenama.
To uključuje, na primer, satelite, bezbednost podataka i sajber, ali i transportne mreže i mere bezbednosti za elektrane. Svemirska tehnologija može da igra važnu civilnu ulogu u praćenju bezbednosnih pretnji koje proističu iz klimatskih promena.
Pored toga, mnogo se može dobiti daljim „ozelenjavanjem" sektora odbrane. Pošto je operativna sposobnost prioritet za svaku odbrambenu snagu, energetska efikasnost i korišćenje obnovljive energije su kroz istoriju bili sekundarni.
Evropska investiciona banka može da podrži bilo koji prihvatljiv projekat „zelene bezbednosti", sve dok je usklađen sa našom mapom puta za klimatsku banku, a takođe koristi civilnom sektoru.
U trenutnoj klimatskoj i bezbednosnoj situaciji koja se brzo menja za Evropu i svet, stvar je još hitnija. Klimatski nestabilan svet nije bezbedan za sve, zato što u politički i vojno nestabilnom svetu, klimatska akcija možda nije prioritet.
Uveravajući se da politika i finansiranje rade zajedno, možemo da transformišemo ovu negativnu spiralu u pozitivnu, gde se odbrana takođe fokusira na očuvanje planete, a efikasna, uticajna klimatska akcija doprinosi saradnji, rešavanju sukoba i miru.
(EURACTIV.rs)