Kopnene granice se često smatraju stalnim linijama, ali u planinskim regionima kao što su Alpi, gde otapanje glečera i permafrost preoblikuju pejzaž, ponekad su lokalne vlasti prinuđene da ponovo iscrtaju mapu.
Na švajcarsko-italijanskoj granici, odmah iznad glečera Teodul, koji ujedinjuje stanovnike u zajedničkoj ekonomiji, dve opštine oko kultne planine Materhorn napreduju zahvaljujući stalnom prilivu turista koji dolaze da posete region i skijaju na njegovim padinama koje su tokom cele godine prekrivene snegom.
Na švajcarskoj strani, letovalište Cermat nadmašuje rast Švajcarske, dok Červinja na italijanskoj strani radi bolje od većine Italije.
Topljenju glečera, koje je izmenilo pejzaž, primoralo je lokalne vlasti da redefinišu granicu između dve zemlje.
„Glečer se smanjio na italijanskoj strani. U nekim oblastima je preostalo samo zemljište“, rekao je Žerom Peruke, planinski vodič iz doline Aoste.
Obim topljenja glečera na italijanskoj strani učinio je neophodnim da se urade neki radovi na konsolidaciji, koji bi uskoro trebali početi, rekao je Perukue.
„Švajcarci će ih voditi jer, iako uglavnom na italijanskoj teritoriji, imaju najveći komercijalni interes“, rekao je on za EURACTIV krajem juna.
Kako se interesi obe zemlje približavaju, pregovori se odvijaju glatko. Intervencija, kojom se upravlja bagerima, ima za cilj održavanje skijaških aktivnosti oko glečera Teodul.
„Svi imamo koristi od toga“, čak i ako glečer „malo pati“, kažu lokalni vodiči.
Komitet za održavanje državne granice između Švajcarske i Italije sastao se u Bernu na redovnoj sednici maja ove godine. Diskusije su se uglavnom fokusirale na ispravljanje granice u regionu Testa Grigia/Plateau Rosa, a sačinjen je i srodni sporazum, prema švajcarskoj saveznoj kancelariji za topografiju, Svisstopo.
Procedure za odobravanje majskog sporazuma „sada će biti pokrenute i u Švajcarskoj i u Italiji“, iako Svisstopo ne zna kada će sporazum biti objavljen niti kada će se održati konačna politička validacija.
Nestalo je 1.000 glečera
U evropskim alpskim regionima, političke granice se često povlače na planinskim linijama, uglavnom duž odvodne linije. Kako se one pomeraju zbog globalnog zagrevanja, više granica će morati da se pomeri.
„Zbog klimatskih promena i švajcarskih glečera koji se brzo tope, možemo reći da će sličnih slučajeva biti još u budućnosti“, potvrdio je Svistopo.
Za glečer Teodul, glavne atrakcije su kultna planina Materhorn i mogućnost skijanja tokom cele godine, od odmarališta Cermat (1.620 m) na švajcarskoj strani i Červinije (2.050 m) na italijanskoj strani.
I dok se odmarališta na nižim nadmorskim visinama bore za sneg zbog klimatskih promena, glečer Teodul privlači sve veći broj skijaša.
Ipak, letnja sezona 2022. bila je izuzetak. Zbog topljenja glečera, staze su po prvi put zatvorene za javnost i otvorene samo za nacionalne skijaške reprezentacije.
Uprkos tome, restorani i hoteli u Cermatu i Červiniji prijavili su rekordnu dobit prošlog leta. Mnogi posetioci došli su u švajcarski grad da vide Materhorn, poznatu planinu popularnu među azijskim turistima, koja je i simbol čokolade Toblerone.
Ovog leta, izgledi za skijanje su čak i dobri, u maju je padalo više nego obično, a čini se da se glečer početkom leta drži bolje nego pre 12 meseci.
Ipak, dva vodiča ističu da neke stene na italijanskoj strani više nisu prekrivene snegom „prvi put posle više decenija“.
Ovo potvrđuje širi trend: dok se najveći glečeri povlače zbog klimatskih promena, mnogi manji su potpuno nestali.
„U Švajcarskoj trenutno imamo 1.400 glečera. Mali glečeri su prvi koji nestaju“, objasnio je Matijas Hus, šef Švajcarske mreže za praćenje glečera (GLAMOS) na ETH Cirihu.
„Samo u poslednjih 30-40 godina izgubili smo oko 1.000 glečera. Mnogi nisu ni imali imena, ali sada gubimo glečere koji se smatraju važnim“, rekao je on.
Švajcarski referendum o klimatskom cilju do 2050
Švajcarska je 18. juna održala referendum na kojem je 59 odsto stanovništva zemlje glasalo za postizanje „karbonske neutralnosti“do 2050. godine, u skladu sa odlukom koja je već doneta na nivou EU.
Sa klimatskim promenama, otapanje leda takođe dolazi sa topljenjem permafrosta - smrznute zemlje, koja deluje kao lepak između izlomljenih stena i drugih ostataka. Topljenje permafrosta je sporije, ali ima još veći uticaj na pomeranje zemljišta, kao i na promenu granica između zemalja.
„Ako govorimo o odronima kamenja i klizištima, poput onog koji smo imali pre dve nedelje na švajcarsko-austrijskoj granici u Tirolu, to ima veze sa topljenjem permafrosta. I glečeri mogu imati takve posledice, ali u manjoj meri“, objasnio je Hus.
Prema njegovim rečima, svi osim najviših glečera na Alpima, poput onih na Monblanu, mogli bi nestati do 2100. godine, u najgorem slučaju.
Ali čak i u najboljem slučaju, ako svetske nacije dostignu karbonsku neutralnost do 2050 „dve trećine leda u evropskim Alpima više neće postojati do kraja veka“, rekao je Hus.
Urbani razvoj se nastavlja
U međuvremenu, urbani razvoj se nastavlja nesmetano sa obe strane granice, podstaknut privlačnošću glečera.
Radovi na izgradnji žičare koja povezuje švajcarski vrh Mali Materhorn (3.883 m) do Testa Grigia na italijansko-švajcarskoj granici (3.480 m) upravo su završeni i pušteni u rad 1. jula ove godine.
Prvi put je moguće ići od Cermata do Červinije, udaljene samo 10 kilometara, bez skijanja ili hodanja najmanje 10 sati. Međutim, prelazak od sat i po, koji zahteva tri puta menjanje gondole, je skup. Odlazak do Červinije i nazad do Cermata, ili obrnuto, košta oko 240 evra.
Druga strana topljenja glečera je da kako se led povlači, on takođe oslobađa zemljište za izgradnju, omogućavajući razvoj turizma i nekretnina. U Červiniji na italijanskoj strani trenutno se renoviraju tri zgrade, dok je na švajcarskoj strani u funkciji najmanje 16 kranova, prvenstveno za izgradnju novih objekata.
Romi Biner, gradonačelnica Cermata, kaže da ovo nije neobično.
„Veliki razvoj grada dogodio se 80-ih i 90-ih godina. Od tada imamo veliku potražnju za kućama i stanovima“, kaže ona. Posle Ciriha, Cermat je opština sa drugom najvišom cenom nekretnina.
Na neki način, Materhorn simbolizuje obostrano korisno partnerstvo za Italiju i Švajcarsku: dok se kapacitet smeštaja povećava u Cermatu, očekuje se da će nova veza žičare gurnuti nove turiste na italijansku stranu.
Švedski i engleski investitori nedavno su kupili nekretninu u Červiniji, prvu za italijansku opštinu čiji je razvoj usko povezan sa onim u Cermatu.
Stoga je od najveće važnosti da se obezbedi udobnost i bezbednost turista.
„Radimo na zaštiti od lavina i poplava“, rekao je Biner.
„Planiran je novi železnički tunel od Teša do Cermata, a izgradnja bi trebalo da počne 2028. godine i da se završi 2035. Radimo na povećanju snabdevanja električnom energijom iz hidroenergije. Da bismo pokrili potražnju za pijaćom vodom, gradimo dodatni rezervoar.”
Međutim, saradnja između ova dva grada nije uvek išla glatko.
Pre nekoliko meseci, utočište koje su Italijani gradili i vodili generacijama bilo je u centru lokalne kontroverze.
Nakon klizišta izazvanog otapanjem glečera i permafrosta, švajcarske vlasti su predložile prekrajanje granica i odlučile da sklonište postave u sredini.
„Švajcarski stručnjaci su došli u Italiju pre nekoliko godina i rekli da je, sa njihove tačke gledišta, utočište pola na italijanskoj, a pola na teritoriji Švajcarske“, kaže Đulijano Truko, 79-godišnji poznati vodič u Červiniji koji je imao nekoliko uloga u pograničnim odnosima Italije i Švajcarske.
Njegov sin Lucio vodi dva skloništa na granici, uključujući i sporno.
Priča se dobro završila.
„Izgleda da je problem rešen. Sledeće godine sklonište bi trebalo da bude renovirano“, rekao je Lucio.
Sa svoje strane, Svistopo je rekao da su interesi koji se odnose na sklonište i restoran dobro poznati svim stranama i da su razmotreni u nacrtu sporazuma.
Sličan spor između Francuske i Italije oko graničnih prava na Monblanu možda neće završiti tako dobro: pregovori između Pariza i Rima, koji se razvlače godinama, zahtevaće od advokata i stručnjaka da izvuku prihvatljivo rešenje za obe strane.
U budućnosti bi se tenzije mogle rasplamsati i u drugim regionima sveta, na primer u Aziji, gde su granični sporovi na Himalajima već izazvali sukobe između Indije i Kine.
(EURACTIV.rs)