Ova anomalija je dugo zbunjivala geologe, ali sada su istraživači sa Indijskog instituta za nauku u Bengaluruu pronašli ono što veruju da je verodostojno objašnjenje za njeno formiranje.
U Indijskom okeanu postoji "gravitaciona rupa" - mesto gde je Zemljina gravitaciona sila slabija, njena masa je niža od normalne, a nivo mora pada za više od 100 metara.
Ova anomalija je dugo zbunjivala geologe, ali sada su istraživači sa Indijskog instituta za nauku u Bengaluruu pronašli ono što veruju da je verodostojno objašnjenje za njeno formiranje: pritisak od magme koja dolazi iz središta planete, slično onima koji dovode do stvaranja vulkana.
Da bi došao do ove hipoteze, tim je koristio superkompjutere da simulira kako se to područje moglo formirati tokom 140 miliona godina. Nalazi, detaljno opisani u studiji objavljenoj nedavno u časopisu "Geophysical Research Letters", usredsređeni su na drevni okean koji više ne postoji.
Okean koji nestaje
Ljudi su navikli da razmišljaju o Zemlji kao o savršenoj sferi, ali to je daleko od istine.
"Zemlja je u osnovi kvrgavi krompir", rekla je koautorka studije Atreji Goš, geofizičarka i vanredna profesorka u Centru za nauke o Zemlji Indijskog instituta za nauku. "Dakle, tehnički to nije sfera, već ono što mi zovemo elipsoid, jer dok se planeta rotira, srednji deo je ispupčen."
Naša planeta nije homogena po svojoj gustini i svojstvima, pri čemu su neke oblasti gušće od drugih - što utiče na površinu Zemlje i njenu gravitaciju, dodala je Goš.
"Ako sipate vodu na površinu Zemlje, nivo koji voda zauzima naziva se geoid - a to je kontrolisano ovim razlikama u gustini materijala unutar planete, jer one privlače površinu na veoma različite načine u zavisnosti od toga koliko mase ima ispod", rekla je ona.
"Gravitaciona rupa" u Indijskom okeanu je najniža tačka u tom geoidu i njegova najveća gravitaciona anomalija, formirajući kružnu depresiju koja počinje odmah od južnog špica Indije i pokriva oko tri miliona kvadratnih kilometara. Anomaliju je otkrio holandski geofizičar Feliks Andris Fening Mejnes sa broda, 1948. godine tokom gravitacionog istraživanja i ostala je misterija do sada.
"To je daleko najveće udubljenje u geoidu i nije objašnjeno kako treba", rekla je Goš.
Da bi pronašli potencijalni odgovor, Goš i njene kolege su koristile kompjuterske modele da vrate vreme 140 miliona godina unazad kako bi sagledali širu geološku sliku.
"Imamo neke informacije o tome kako je Zemlja tada izgledala", rekla je ona. "Kontinenti i okeani bili su na različitim mestima, a struktura gustine je takođe bila veoma drugačija."
Od te početne tačke, tim je sproveo 19 simulacija do današnjeg dana, tokom kojih su rekonstruisali pomeranje tektonskih ploča i ponašanje magme, ili rastopljene stene, unutar "plašta", debelog sloja unutrašnjosti Zemlje između jezgra i kore. U šest scenarija formirao se geoid sličan onom u Indijskom okeanu.
Ono u čemu se razlikuju svi ovi modeli bilo je prisustvo magme oko geoida, za koju se veruje da je zajedno sa strukturom plašta odgovorna za formiranje "gravitacione rupe", objasnila je profesorka. Simulacije su vođene sa različitim parametrima gustine za magmu, a u onima u kojima ona nije bila prisutna, nije se formiralo udubljenje.
Nagomilavanje magme je nastalo nestankom drevnog okeana dok se indijska kopnena masa spuštala i na kraju sudarila sa Azijom pre desetina miliona godina, rekla je Goš.
"Indija je bila na sasvim drugom mestu pre 140 miliona godina, a postojao je okean između indijske ploče i Azije. Indija je počela da se kreće ka severu i kako je to učinila, okean je nestao i jaz sa Azijom se zatvorio", objasnila je ona. Kako se okeanska ploča spuštala unutar plašta, mogla je da podstakne formiranje nagomilavanja magme, približavajući materijal male gustine ka Zemljinoj površini.
Budućnost "gravitacione rupe"
Ovo udubljenje nastalo je pre oko 20 miliona godina, prema proračunu tima. Teško je reći da li će ikada nestati ili se pomeriti.
"To sve zavisi od toga kako se kreću anomalije na Zemlji", rekla je Goš. "Može se desiti da to potraje. Ali takođe može biti da će pomeranje ploče delovati tako da udubljenje nestane - u roku od nekoliko stotina miliona godina u budućnosti."
Hju Dejvis, profesor na Školi za nauku o Zemlji i životnoj sredini na Univerzitetu Kardif u Velikoj Britaniji, rekao je da je istraživanje "svakako zanimljivo i opisuje zanimljive hipoteze, koje bi trebalo da podstaknu dalji rad na ovoj temi".
Dr Alesandro Forte, profesor geologije na Univerzitetu Floride u Gejnsvilu, veruje da postoji dobar razlog da se sprovedu kompjuterske simulacije kako bi se utvrdilo poreklo "rupe" u Indijskom okeanu i da je ova studija napredak. Prethodna istraživanja su samo simulirala spuštanje hladnog materijala preko plašta, umesto da su uključivala i vruće.
Međutim, Forte je rekao da je pronašao nekoliko nedostataka u izvođenju studije.
"Najveći problem sa strategijom modeliranja koju su usvojili autori je to što ona ne uspeva da u potpunosti reprodukuje moćnu dinamiku plašta koji je eruptirao pre 65 miliona godina ispod današnjeg ostrva Reunion", rekao je on.
Drugo pitanje, dodao je Forte, je razlika između geoida, odnosno površine predviđene kompjuterskom simulacijom i stvarnog oblika.
"Ove razlike su posebno uočljive u Tihom okeanu, Africi i Evroaziji. Autori pominju da postoji umerena korelacija, oko 80%, između predviđenih i posmatranih geoida, ali ne daju precizniju meru koliko se oni numerički podudaraju (u studiji). Ova neusklađenost sugeriše da možda postoje neki nedostaci u kompjuterskoj simulaciji."
Goš je rekla da se u simulacijama ne može uzeti u obzir svaki mogući faktor.
"To je zato što ne znamo sa apsolutnom preciznošću kako je Zemlja izgledala u prošlosti. Što se više vraćate u prošlost, manje je poverenja u modele. Ne možemo da uzmemo u obzir svaki mogući scenario i takođe moramo da prihvatimo činjenicu da mogu postojati neka neslaganja u tome kako su se ploče kretale tokom vremena", rekla je ona. "Ali verujemo da je generalno jasan razlog ove gravitacione rupe."
(EURACTIV.rs)