Iako se o tome malo govori, veliku ulogu u zagađenju životne sredine imaju svetske oružane snage - vojska.
Ako na jedno mesto stavimo sve zagađivače životne sredine, među onima koji najviše emituju štetne gasove nalazi se vojska.
Kako su temperature dostigle nove maksimume, naučnici i ekološke grupe pojačavaju pritisak na UN da primoraju vojske da otkriju sve svoje emisije i okončaju dugotrajno izuzeće zbog kojeg je njihov deo klimatskog zagađenja isključen iz brojanja.
Među najvećim svetskim potrošačima goriva, vojska učestvuje sa 5,5 odsto globalnih emisija gasova sa efektom staklene bašte, prema proceni međunarodnih stručnjaka za 2022.
Vojska ne mora da obaveštava javnost o svojim emisijama ugljenika
Ali odbrambene snage nisu obavezne međunarodnim klimatskim sporazumima da izveštavaju ili smanje svoje emisije ugljenika, a podaci koje objavljuju neke vojske su u najboljem slučaju nepouzdani ili nepotpuni, kažu naučnici i akademici.
To je zato što su emisije štetnih gasova koje emituje vojska u inostranstvu, od letećih mlaznjaka preko jedrenjaka do vežbi za obuku, izostavljene iz Protokola iz Kjota o smanjenju gasova sa efektom staklene bašte iz 1997. godine – i ponovo izuzete iz Pariskog sporazuma iz 2015. – na osnovu toga što bi, navodno, podaci o upotrebi energije od strane vojske mogli da ugroze nacionalna bezbednost.
Sada se brojne ekološke grupe, zajedno sa zalažu za sveobuhvatnije i transparentnije izveštavanje o vojnim emisijama, koristeći istraživačke radove, kampanje pisama i konferencije u njihovom lobističkom naporu.
Ipak postoji napredak
U prvih pet meseci 2023. godine, na primer, objavljeno je najmanje 17 recenziranih radova, što je tri puta više od broja za celu 2022. i više od prethodnih devet godina zajedno, prema jednom učesniku kampanje koji prati istraživanje.
Grupe su takođe u februaru pisale Okvirnoj konvenciji UN o klimatskim promenama (UNFCCC) pozivajući ih da uključe sve vojne emisije ugljenika u istraživanja s obzirom na njihov značaj za sveobuhvatno globalno obračunavanje.
“Naša klimatska vanredna situacija više ne može priuštiti da dozvoli 'uobičajeno poslovanje' prema kojem se vojne emisije ugljenika, ka oi one emisije povezane sa konfliktima”, napisale su grupe.
"Oporavak i mir"
Za sada, međutim, malo je znakova da će ove godine biti bilo kakvog opipljivog odgovora na lobiranje.
UNFCCC je u odgovoru mejlom na pitanja rekla da ne postoje konkretni planovi za izmenu smernica o pitanju vojnih emisija, ali da bi se o tom pitanju moglo razgovarati na budućim samitima, uključujući COP28 u Dubaiju.
Na pitanje da li će se o vojnim emisijama razgovarati na samitu UN, predsedništvo UAE je odgovorilo da će jedan od njegovih tematskih dana tokom dvonedeljnog samita biti “olakšanje, oporavak i mir“, ne iznoseći dalje detalje.
Međutim, postoje naznake da se neke vojske pripremaju za promene u svojim zahtevima za izveštavanje u narednim godinama, dok druge čine korake da smanje negativan uticaj na klimu.
NATO, zapadni bezbednosni savez od 31 zemlje, na primer, rekao je Rojtersu da je stvorio metodologiju za svoje članice da izveštavaju o svojim vojnim emisijama.
Zemlje kao što je Novi Zeland istražuju da li da dodaju ranije isključene oblasti, kao što su emisije ugljenika koje emituju prekomorske operacije, dok Britanija i Nemačka žele da se pozabave sivim zonama u svojim izveštajima, rekli su zvaničnici odbrane.
Vašington je prošle godine poslao predstavnike američke vojske i mornarice na klimatski samit COP27 u Egiptu, što je prvi put da je delegacija Pentagona prisustvovala globalnom klimatskom samitu.
“Ono što mislim da je značilo je što razgovaramo jer smo mi svakako emiteri kada su u pitanju fosilna goriva i energija“, rekla je Meredit Berger, pomoćnica sekretara za energiju, instalacije i životnu sredinu u američkoj mornarici i jedan od delegata Pentagona.
Potrošnja nafte i emisije američke vojske opadaju.
Američka odbrambena logistička agencija, koja nadgleda kupovinu nafte, saopštila je da je 2022. kupljeno 84 miliona barela, što je skoro 15 miliona manje u odnosu na 2018. Emisije su u 2022. godini pale na 48 miliona tona sa 51 miliona tona prethodne godine.
Više dronova će pomoći
Neta Kraford, profesor međunarodnih odnosa na Univerzitetu Oksford, rekla je da su povlačenje američkih trupa iz Avganistana i Iraka, usvajanje tehnologija obnovljivih izvora energije, efikasnija vozila, kao i manje vojnih vežbi, doprineli padu u upotreba goriva.
Šira upotreba dronova je takođe pomogla.
“Jedna od najvećih tehnologija za smanjenje emisija ugljenika je upotreba bespilotnih letelica – dronova. Kada izvadite čoveka iz aviona, dobijate dramatično poboljšane energetske performanse“, rekao je visoki zvaničnik američke odbrane, koji je razgovarao sa Rojtersom pod uslovom da ostane anoniman.
Grupe koje lobiraju u UN za ukidanje vojnih izuzeća ističu porast emisija u vezi sa sukobom u Ukrajini kao dobar razlog za promenu.
“Ukrajina je apsolutno skrenula pažnju na ovo pitanje na način na koji drugi sukobi nisu“, rekla je Debora Barton iz ekološke grupe koja se bavi ovim pitanjem Tipping Point North South.
U izveštaju holandskog stručnjaka za računanje ugljenika Lenarda de Klerka procenjuje se da je prvih 12 meseci rata u Ukrajini izazvalo neto povećanje od 120 miliona tona gasova sa efektom staklene bašte, što je ekvivalentno godišnjoj proizvodnji Singapura, Švajcarske i Sirije zajedno.
Portparol ukrajinskog ministarstva životne sredine rekao je da podržava napore i da će tražiti podršku vlada na COP28 za transparentnije izveštavanje o vojnim emisijama.
Kako objasniti civilima, kad vojska ima privilegije?
Dok je rat u Ukrajini pojačao fokus među klimatskim aktivistima na emisije ugljenika koje emituje vojska, neki stručnjaci kažu da je to smetnja za vlade fokusirane na regionalnu bezbednost i da bi to moglo da uspori diskusije u bliskoj budućnosti.
“Važno je razumeti da je ukrajinska kriza ovo malo zakomplikovala“, rekao je Džejms Apaturaj, zamenik pomoćnika generalnog sekretara NATO-a za nove bezbednosne izazove.
Neke vojske kažu da bi objavljivanje detalja o njihovoj upotrebi nafte bilo prozor u njihove operacije u inostranstvu.
“Ne bismo želeli da svima damo do znanja koliko goriva koristimo u ovim misijama – koliko daleko letimo, koliko daleko vozimo i kakvi su naši obrasci vežbanja“, rekao je Markus Ruelke, iz jedinice za zaštitu životne sredine nemačkog ministarstva odbrane.
Neke vojne emisije su zabeležene kao nerazjašnjena sagorevanja u tabelama izveštavanja UN, saopštio je UNFCCC.
U međuvremenu, globalne vojne emisije ugljenika će ostati slabo shvaćene, rekao je Stjuart Parkinson, izvršni direktor grupe Naučnici za globalnu odgovornost.
“Lepo je reći ljudima da prestanu da lete ili da pređu na elektirčne automobile, čak i ako je neprijatno ili dodatni trošak za njih, ali je to teško uraditi kada vojska dobija sve to bez posledica”, rekao je on.
(EURACTIV.rs)