Zemlje EU su nejasne u svojim planovima da ispune klimatske ciljeve i, zbog značajnog finansijskog jaza, mogle bi da rizikuju da ne ispune cilj EU da do 2030 smanje emisije štetnih gasova za 55% ispod nivoa iz 1990. godine.

EU je uspela da postigne svoje klimatske ciljeve za 2020. samo zahvaljujući globalnoj finansijskoj krizi iz 2008. i pandemiji COVID-19, koja je izazvala oštar pad ekonomske aktivnosti,  povezanih sa emisijom gasova staklene bašte, saopštila je ECA.

Međutim, revizori su rekli da se Evropa ne treba oslanjati na nepredvidive spoljne događaje ili ekonomsku krizu da bi postigla svoje ambicioznije klimatske ciljeve do 2030. godine.

„Revizori postavljaju pitanje da li pokušaj EU da smanji emisiju gasova staklene bašte za 55% u poređenju sa nivoima iz 1990. do 2030. godine može postati priča o uspehu, jer su našli malo naznaka da će akcije za postizanje klimatskih i energetskih ciljeva do tog roka biti dovoljne", saopštila je ECA.

Napori da se smanji potrošnja energije su primer za to, jer zemljama EU „kolektivno nedostaju ambicije u postizanju cilja energetske efikasnosti do 2030. godine", upozorava izveštaj.

Finansijski jaz

Revizori EU izrazili su posebnu zabrinutost zbog nedostatka finansiranja za postizanje klimatskih ciljeva bloka do 2030. godine, posebno iz privatnog sektora, za koji se očekuje da će značajno doprineti tome.

„Sve u svemu, do sada smo našli malo indikacija da će ambiciozni ciljevi EU do 2030. biti pretočeni u dovoljnu akciju", navodi se u izveštaju.

EU je izdvojila 30% svog budžeta do 2027. godine za postizanje svojih klimatskih ciljeva, ili oko 87 milijardi evra godišnje. Revizori su istakli da je ovo manje od 10% ukupnih investicija potrebnih za postizanje ciljeva za 2030. godinu, procenjenih na oko 1 trilion evra godišnje, što znači da će ostatak morati da dođe iz državnih budžeta ili fondova privatnog sektora.

Međutim, mere koje su zemlje članice EU navele u svojim nacionalnim energetskim i klimatskim planovima (NECP) trenutno su previše nejasne u pogledu finansiranja, upozorili su revizori.

„NEPC-i ne pružaju mnogo informacija o tome kako da popune finansijski jaz", rekao je Lorenco Pireli, zvaničnik koji radi na klimatskim promenama u ECA.

„Jasno je da je potrebno više napora", rekao je on novinarima.

Prema Pireliju, privatne investicije takođe koče stalne promene regulative EU.

„Privatnom sektoru je potrebna sigurnost i jasnoća o tome koliko treba uložiti. Činjenica da se ciljevi pomeraju svake godine baš i ne pomaže", dodao je on.

Postoje „mali znaci da će se ove privatne investicije materijalizovati prema onome što do sada možemo da vidimo", nastavio je on.

U pisanom odgovoru na izveštaj ECA, Evropska komisija je rekla da „prihvata" preporuku revizora da pruži dalju pomoć državama članicama EU u postizanju njihovih ciljeva do 2030. godine.

Međutim, dodaje se da je „prvenstveno na državama članicama da procene pokretače napretka ka njihovim klimatskim i energetskim ciljevima", dodajući da će Komisija nastaviti da pruža smernice u tom pogledu.

Nedostatak transparentnosti

Revizori EU su takođe ukazali na nedostatak transparentnosti u načinu na koji su zemlje EU mogle da postignu svoje nacionalne klimatske ciljeve za 2020. koristeći „fleksibilne aranžmane" kao što su statistička razmena obnovljive energije između zemalja ili mogućnost kupovine prava na zagađenje ugljenikom od drugih država članica, koji su premašili njihove ciljeve.

Luksemburg i Litvanija su postale prve zemlje EU u 2017. koje su kupile višak energije iz obnovljivih izvora od drugih zemalja EU kako bi ostvarile sopstvene nacionalne ciljeve u skladu sa direktivom EU o obnovljivoj energiji.

„Neke zemlje EU nisu dale doprinos kako se očekivalo i koristile su tuđa sredstva za postizanje svojih ciljeva", naveli su revizori u izveštaju.

„Potrebno nam je više transparentnosti u pogledu učinka EU i njenih država članica", rekla je Joelle Elvinger, članica ECA koja je vodila reviziju.

Indirektne emisije uzrokovane uvezenom robom iz mesta poput Kine takođe se trenutno ne uzimaju u obzir, dodaju revizori, rekavši da ovo pruža iskrivljenu sliku stvarnog uticaja EU na klimatske promene.

Revizori su rekli da bi ukupne emisije gasova staklene bašte u EU bile oko jedne desetine veće ako bi se uključile one uzrokovane trgovinom, međunarodnom avijacijom i brodarstvom.

„Treba uzeti u obzir sve emisije gasova staklene bašte koje izaziva EU", tvrdi Elvinger, rekavši da je ovo važno da bi se utvrdilo globalno liderstvo EU u tranziciji ka klimatskoj neutralnosti.

(EURACTIV.rs)