Istraživači kažu da sada postoji šansa od 66% da ćemo preći prag globalnog zagrevanja do 2027. godine.
Na već pregrejanoj Zemlji po prvi put u narednih nekoliko godina očekuje se probijanje ključne temperaturne granice, predviđaju naučnici. Istraživači kažu da sada postoji šansa od 66% da ćemo preći prag globalnog zagrevanja od 1,5°C do 2027. godine.
Šanse rastu zbog ljudskih aktivnosti i prirodnog fenomena El Ninja kasnije ove godine.
Ako svet pređe granicu, naučnici, iako zabrinuti, naglašavaju da će to verovatno biti privremeno.
Dostizanje praga značilo bi da je svet za 1,5°C stepeni topliji nego što je bio tokom druge polovine 19. veka, pre nego što su počeli da raste emitovanje gasova sa efektom staklene bašte koji su nastali sagorevanjem fosilnih goriva. Prekoračenje granice čak i na samo godinu dana je zabrinjavajući znak da se zagrevanje ubrzava.
Prema Pariskom sporazumu iz 2015. godine, zemlje su se saglasile da „nastave napore" kako bi ograničile porast globalne temperature na 1,5°C. Prelazak ove granice tokom decenije ili dve doveo bi do daleko većeg uticaja zagrevanja, kao što su duži toplotni talasi, intenzivnije oluje i šumski požari. Ali prelaženje nivoa u nekoj od narednih godina ne bi značilo da je granica dogovorena Pariskim sporazumom probijena. Naučnici kažu da još ima vremena da se ograniči globalno zagrevanje naglim smanjenjem emisija štetnih gasova.
Svetska meteorološka organizacija (SMO) od 2020. godine daje procenu šansi da svet pređe granicu od 1,5°C u bilo kojoj godini. Tada su predviđali da postoji manje od 20% šanse da se probije 1,5°C u narednih pet godina.
Do prošle godine ovo je poraslo na 50%, a sada je skočilo na 66%.
Šta znači prelazak preko 1,5°C?
Ova cifra nije direktna mera svetske temperature, već pokazatelj koliko se Zemlja zagrejala ili ohladila u poređenju sa dugoročnim globalnim prosekom.
Naučnici koriste podatke o prosečnoj temperaturi iz perioda između 1850-1900. godine kao meru koliko je svet bio zagrejan pre oslanjanja na ugalj, naftu i gas u savremenom svetu.
Decenijama su verovali da ako se svet zagreje za oko 2°C, to bi bio prag opasnih uticaja - ali su 2018. godine značajno revidirali ovu procenu, pokazujući da bi prelazak preko 1,5°C bio poguban za svet.
Najtoplije globalne temperature zabeležene su 2016. godine i iznosile su 1,28°C iznad predindustrijskog proseka. Sada istraživači kažu da će ta cifra biti premašena - 98% su sigurni da će se to desiti pre 2027. godine. I u godinama do tada veruju da postoji velika šansa da će granica od 1,5°C biti premašena po prvi put.
„Zaista smo sada nadomak privremenog prekoračenja od 1,5°C za srednju godišnju temperaturu, i to je prvi put u ljudskoj istoriji da smo tako blizu", rekao je profesor Adam Skejf, šef dugoročnih predviđanja u Met Ofisu, koji prikuplja podatke meteoroloških i klimatskih agencija širom sveta.
„Mislim da je to možda najočiglednija i najjednostavnija statistika koju imamo u izveštaju", rekao je on nedavno na konferenciji za novinare.
Istraživači naglašavaju da bi temperature morale da ostanu na ili iznad 1,5°C tokom 20 godina da bi se moglo reći da je prag Pariskog sporazuma pređen.
„Ovaj izveštaj ne znači da ćemo trajno premašiti nivo od 1,5°C naveden u Pariskom sporazumu koji se odnosi na dugotrajno zagrevanje tokom više godina", rekao je generalni sekretar SMO prof. Peteri Talas.
„Međutim, SMO alarmira da ćemo privremeno premašiti nivo od 1,5°C sa sve većom učestalošću", rekao je on.
Kakvu razliku će napraviti El Ninjo?
Postoje dva ključna elementa - prvi je kontinuirani visoki nivoi emisija ugljenika iz ljudskih aktivnosti koji uprkos padu tokom pandemije i dalje rastu.
Drugi, kritični deo je verovatno pojavljivanje El Ninja, vremenskog fenomena sa globalnim implikacijama.
Poslednje tri godine fenomen La Ninja donekle je ublažio zagrevanje klime.
Ali toplota koju će El Ninjo doneti na površinu Pacifika verovatno će podići globalnu temperaturu na novi maksimum sledeće godine.
Međutim, još uvek postoji neizvesnost oko početka i razmera fenomena.
„Vredi napomenuti da mnoge naše prognoze koje se sada prave za El Ninjo za koji mislimo da se razvija ove zime, pokazuju prilično veliku amplitudu", rekao je profesor Skejf novinarima.
„Ali da bismo zapravo predvideli magnitudu ili naknadni fenomen u periodu od pet godina, ne možemo dati tačne datume unapred, nakon jedne godine, tako da bi to moglo da se desi za tri ili četiri godine, da dođemo do dva i po stepena i to kao posledica El Ninja."
Koji su mogući uticaji?
Arktik će doživeti zagrevanje na većem nivou od mnogih drugih regiona, a Severna Evropa će verovatno iskusiti povećane padavine u periodu od maja do septembra u narednih pet godina, kaže se u izveštaju.
(EURACTIV.rs)