Širom sveta u subotu (22. aprila) je proslavljen Dan planete Zemlje. Sada je dobar trenutak da se sagleda uništenje životne sredine koje je doneo rat Kremlja protiv Ukrajine.
Vojna agresija Rusije na Ukrajinu u punom obimu, pokrenuta pre nešto više od godinu dana, dovela je do stotina hiljada žrtava i uništene ekonomije i životne sredine zemlje.
Prema međunarodnoj proceni, troškovi rekonstrukcije su narasli na 383 milijarde evra od 24. februara 2023. godine. Pored neizmerne ljudske patnje, rat je značajno naštetio životnoj sredini i biodiverzitetu Ukrajine, usporio napredak ka klimatskim ciljevima i ciljevima održivog razvoja i čak je preokrenuo neke prethodne rezultate.
Ukrajina zauzima manje od 6% kopnene mase Evrope, ali obuhvata 35% biodiverziteta kopna. Zahvaljujući svojoj povoljnoj lokaciji, dom je za više od 74.000 biljnih i životinjskih vrsta, od kojih su mnoge retke i endemske, uključujući evropske bizone i mrke medvede, risove, vukove i jesetre.
Od početka rata, ruske snage su gađale niz ključnih infrastruktura kao što su hemijska postrojenja, postrojenja za vodu, nuklearne elektrane, polja, šume i rezervate divljih životinja - uzrokujući uništavanje, gubitak biodiverziteta i zagađenje.
Krivični zakon Ukrajine predviđa zatvorske kazne za one koji izazivaju ekološke katastrofe, uključujući „masovno uništavanje flore i faune, trovanje vazduha ili vodenih resursa". Ministar za zaštitu životne sredine Ruslan Strilets odlučan je u tome da Rusiju smatra odgovornom za razarajući uticaj rata na prirodno okruženje u regionu.
„Naša država je stanište za oko 74.000 vrsta flore i faune. Rušeći naš dom, Rusija uništava i njihov dom. Ruski okupatori pokušavaju da unište celu Ukrajinu, ugrožavajući tako više od trećine evropskog biodiverziteta", rekao je Strilets tokom svog govora u Montrealu na COP15.
Na platformi EcoZagroza, koju su Ministarstvo i Program Ujedinjenih nacija za životnu sredinu (UNEP) postavili za prikupljanje izveštaja o ekološkoj šteti, do danas je registrovano 2.369 posledica vojnih dejstava sa teškim negativnim uticajem na životnu sredinu.
Zbog rata je oštećeno 20% zaštićenih prirodnih područja, a oko 80 životinjskih vrsta je u opasnosti od izumiranja. Rusi su preuzeli kontrolu nad 10 nacionalnih parkova, osam rezervata i dva rezervata biosfere, a u nekim od ovih područja dozvoljavaju lov na zaštićene životinje.
Među mnogim ekološkim žrtvama rata su i delfini, a stotine ih je pronađeno mrtvih duž obala Crnog mora.
Prema mišljenju naučnika, na to je presudno uticalo nekoliko faktora, kao što su štetni efekti sonara koji oštećuju njihovu sposobnost lova, kao i upotreba osvetljavajućih bombi na bazi fosfora koje izazivaju opekotine na njihovim telima. Pored toga, eksplozije tokom sukoba mogu dovesti do toga da delfini dožive emboliju i dekompresionu bolest, što ih dovodi do izbijanja na površinu.
Nedavni izveštaj Kijevske škole ekonomije opisuje užasnu situaciju u kojoj je zagađenje životne sredine naglo poraslo pošto su oštećene stotine industrijskih preduzeća, kao i kritičnih infrastrukturnih lokacija.
Šume su takođe pretrpele značajnu štetu, sa požarima izazvanim eksplozijama ili namernim podmetanjem požara, što predstavlja taktiku ratovanja. Osim toga, značajna šumska područja su pretrpela mehanička oštećenja izazvana vojnim manevrima i eksplozijama, što dovodi do slabljenja ili uginuća šumskih zasada.
U zoni borbenih dejstava zabeleženi su požari na oko 298.000 hektara šuma i 1.438.000 hektara travnate površine, koji su, zajedno sa paljenjem naftnih derivata, prouzrokovali značajno zagađenje vazduha od početka rata, koje je procenjeno na 5,5 miliona tona štetnih materija.
Pozvati Rusiju na odgovornost
Ukrajinske vlasti su skrenule pažnju na ekološku štetu koju je rat prouzrokovao od samog početka. Ako zemlja uspe u svom pokušaju da prepozna razmere ekološke štete, to bi moglo da postavi presedan za jačanje međunarodnog mehanizma protiv ekoloških zločina u vojnim sukobima.
Međutim, graditi slučaj protiv Rusije u ovom smislu nije lako, kako objašnjavaju u Međunarodnom institutu za istraživanje mira u Stokholmu.
Međunarodni krivični sud ne priznaje ekocid kao međunarodni zločin prema Rimskom statutu.
Iako međunarodno humanitarno pravo zaista zabranjuje upotrebu „metoda ili sredstava ratovanja za koje je cilj, ili se može očekivati, da prouzrokuju široko rasprostranjenu, dugoročnu i ozbiljnu štetu prirodnom okruženju", odsustvo specifičnih pragova za ove kriterijume, međutim, predstavlja izazov kada se gradi slučaj.
Postoje i presedani kompenzacije za uništavanje životne sredine na međunarodnom nivou. Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija je 1991. godine zahtevao od Iraka da obezbedi reparaciju za razaranja izazvana tokom agresije na Kuvajt, uključujući štetu po životnu sredinu i iscrpljivanje prirodnih resursa.
Međutim, zbog ruske moći veta u Savetu bezbednosti, ovo rešenje nije izvodljivo u trenutnom sukobu, smatra stokholmski Međunarodni institut za istraživanje mira.
Čak i ako Evropska unija sada obećava "Maršalov plan" za Ukrajinu, za obnavljanje biodiverziteta i ekosistema koji su devastirani, čišćenje zagađenog tla, vode i vazduha, kao i rešavanje emisija CO2 koje potkopavaju klimatske ciljeve, verovatno će biti potrebno nekoliko decenija, ako ne i više.
„Ne može biti efikasne klimatske politike bez mira na Zemlji", rekao je predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski tokom govora na COP27.
Možda je sada dobar trenutak da se razmotri uključivanje ekocida na listu međunarodnih zločina kažnjivih po međunarodnom pravu, slično onome što se trenutno razmatra u EU.
(EURACTIV.rs)