Lutijens Delhi je jedan od najpoznatijih kvartova glavnog grada Indije, Nju Delhija. Dom parlamenta zemlje, brojnih ambasada i bujnog parka od 90 hektara – takoreći, arhitektonski raj.

Indiji nije strano zagađenje, a mnogi njeni gradovi često izveštavaju o lošem kvalitetu vazduha. Svake zime Nju Delhi je danima obavijen smogom. Ali rasprave o zagađenju vazduha i politikama za njegovo ublažavanje uglavnom se fokusiraju na čestice: PM2,5 i PM10 — male čestice ili kapljice prečnika samo nekoliko mikrona.

Međutim, naučnici sve više podižu uzbunu zbog površinskog ozona. To je sekundarni zagađivač koji se ne oslobađa iz bilo kog izvora, već se formira prirodno kada oksidi azota i isparljiva organska jedinjenja - kao što je benzen, koji se nalazi u benzinu, ili metan - reaguju pod visokom toplotom i sunčevom svetlošću. Ovo čini ozon posebno opasnim problemom koji nastaje tamo gde se zagađenje i klimatske promene poklapaju.

“Čak i sat vremena izloženosti može vam dati veoma loše zdravstvene rezultate“, kaže Avikal Somnvanši, istraživač u Centru za nauku i životnu sredinu u Nju Delhiju.

Ozon izaziva pustoš

Dok je ozon koristan u visokoj atmosferi, gde apsorbuje ultraljubičasto zračenje, na površini Zemlje, njegove koncentracije mogu biti smrtonosne. Podaci o njegovom uticaju su neujednačeni, ali studija iz 2022. procenjuje da je ozon ubio više od 400.000 ljudi širom sveta 2019. godine, što je 46 odsto više od 2000. godine. A prema Izveštaju o stanju globalnog vazduha za 2020., u Indiji je broj smrtnih slučajeva zbog ozona najviše se povećao tokom protekle decenije.

Izvor: EPA-EFE/Luis Villalobos

Ozon izaziva pustoš u respiratornom traktu. Gas može “da upali i oštetiti disajne puteve“ i “pogorša bolesti pluća poput astme“, upozorava američka Agencija za zaštitu životne sredine. To radi tako što utiče na cilije, mikroskopske strukture nalik dlakama koje oblažu disajne puteve kako bi ih zaštitile, objašnjava Kartik Balajee, kliničar i specijalista za medicinu u zajednici sa sedištem u Karaikalu, Indija.

Zašto je ozon posebno aktivan leti?

Nakon izlaganja “skloniji smo respiratornim infekcijama“, kaže on, dodajući da udisanje ozona takođe utiče na kapacitet pluća. Studije pokazuju da je dugotrajna izloženost povezana sa povećanim rizikom od hronične opstruktivne bolesti pluća, bolesti pluća koja otežava disanje i povećava rizik od umiranja od drugih kardiovaskularnih ili respiratornih stanja. Čak i kratkotrajno izlaganje može da vas dovede u problem.

“Jedan ili dva dana nakon vrhunca ozona, došlo je do povećanja broja bolničkih prijema zbog respiratornih problema“, kaže Balajee.

Delhi i drugi veliki indijski gradovi primećuju skokove koncentracije ozona tokom cele godine, ali posebno tokom letnjih toplotnih talasa, koji su postali sve češći zbog klimatskih promena.

Deo onoga što pokreće ovaj problem je komplikovan odnos ozona sa drugim zagađivačima vazduha. Formiranje ozona je ciklična reakcija, što znači da nakon što se generiše reakcijama između zagađivača vazduha, ozon se ponovo pretvara u kiseonik kada ponovo reaguje sa zagađivačima u vazduhu, kao što su oksidi azota. Ali ako ti zagađivači nisu prisutni nakon formiranja ozona, on se zadržava. Zbog toga je nivo ozona skočio tokom karantina Covid-19 u leto 2020. Godine u Indiji. Kada se saobraćaj zaustavio - nisu se proizvodili zagađivači vazduha koji su bili potrebni da se on ponovo pretvori u kiseonik. To je takođe razlog zašto se ozon često nalazi u zelenim četvrtima poput Lutijensovog Delhija - pošto je njihov vazduh čistiji, reakcije koje oslobađaju ozon se ne dešavaju.

Milion preveremenih smrti do 2050.

Postoji studija koja procenjuje da bi do 2050. Indija mogla imati više od milion prevremenih smrti godišnje povezanih sa izloženošću ozonu ako ne dođe do promena u emisijama. Čak i pod strogom politikom kontrole zagađenja, procenjeno je da je prevremenih smrti usled ozona 791.000 —skoro dvostruko više nego 2015.

Poseban problem izaziva činjenica da će Indija u narednim decenijama imati rastuću i stariju populaciju – što znači da će više ljudi biti izloženo ozonu, a posebno više onih koji su ranjivi.

I nije samo ljudsko zdravlje ono što je oštećeno.

Izvor: EPA-EFE/Daniel Perez

Ozon takođe ugrožava bezbednost hrane tako što izaziva “drastično smanjenje prinosa biljaka“, kaže Madhoolika Agraval, profesorka na odseku za botaniku na Banaras Hindu univerzitetu. Ozon ulazi u biljke kroz male pore na njihovim listovima, objašnjava Agraval, a zatim ubija ćelije oksidujući ih. Listovi tada počinju da žute i biljka nije u stanju da fotosintezuje.

Indijski usev pšenice je posebno ranjiv. Zemlja je veliki proizvođač i teži da bude najveći izvoznik - ali studije pokazuju da godišnje gubi milione tona pšenice i pirinča zbog ozona. U stvari, dokument iz 2021. pokazuje da ozon utiče na prinos i kvalitet semena svih glavnih useva u Indiji. Sadašnje politike su „nedovoljne za smanjenje gubitka useva na ozon“, pišu njeni autori.

Indija trenutno ne radi ništa po ovom pitanju

Trenutno, Somvanši kaže da Indija “ne radi ništa“ po pitanju ozona i da je pogrešan način na koji Centralni odbor za kontrolu zagađenja zemlje prati otrovni gas. CPCB ograničava merenje zagađenja ozonom na 200 mikrograma po kubnom metru—iznad toga, softver za merenje samo beleži praznu ćeliju u listu podataka.

“Ne znamo tačno koliko je ozbiljan problem“, kaže Somvanši, upoređujući situaciju sa proverom nečije groznice pomoću termometra koji može da ide samo do 100 stepeni Farenhajta.

I dok je infrastruktura za praćenje ozona u ovom regionu robusna – Delhi i njegovih pet satelitskih gradova imaju skoro 60 stanica – više od 200 indijskih gradova uopšte ne prati ozon. Ostali imaju samo jednu ili dve stanice za praćenje ozona, što je u osnovi “beskorisno“, kaže Somvanši, zbog lokalizovane prirode gasa.

(EURACTIV.rs)