Danima su slike Njujorka koji se guši u dimu zaprepastile Sjedinjene Države, ali i svet, dok se stanovnici bore sa nepoznatim izazovom ozbiljnog zagađenja vazduha.

Izvor: EPA-EFE/JUSTIN LANE

Na društvenim mrežama ljudi dele fotografije „apokaliptične” scene i savete za smanjenje zdravstvenih rizika.

Izvan država zapadne obale kao što je Kalifornija,u kojima se godišnje javljaju požari, ove scene su retke u SAD.

Izvor: EPA-EFE/JUSTIN LANE

Pola sveta daleko, međutim, borba protiv smoga nije ništa novo. Intenzivno zagađenje vazduha uzrokovano štetnim dimom, gasovima i industrijskim hemikalijama koje guši mnoge velike gradove širom Azije tokom većeg dela godine, moglo bi da postane norma za mnoge druge širom sveta kako se klimatska kriza pogoršava.

Prošle godine, šest od 10 najzagađenijih gradova na svetu nalazilo se u Indiji, prema monitoring mreži IKAir.

Istraživači su procenili da bi loš vazduh mogao da skrati životni vek stotina miliona Indijaca za čak devet godina.  Smatra se da je zagađenje vazduha 2019. izazvalo skoro 1,6 miliona smrtnih slučajeva u zemlji.

Nju Delhi je redovno obavijen smogom, zahvaljujući nekoliko faktora, uključujući emisije iz vozila, elektrane na ugalj i godišnju praksu paljenja poljoprivrednih polja kako bi se zemljište pripremilo za sledeću žetvu.

Izvor: EPA-EFE/RAJAT GUPTA

To znači da su ljudi izloženi visokim nivoima finih čestica, ili PM2,5, što je široko korišćen indikator štetnog zagađenja vazduha. Mali zagađivač je veoma opasan. Kada se udiše, može da uđe duboko u plućno tkivo, prodre u krvotok, a dovodi se u vezu sa zdravstvenim problemima uključujući astmu i bolesti srca.

Dolazi iz izvora kao što su sagorevanje fosilnih goriva, oluje prašine i šumski požari, što znači da se Njujork sada guši u zagađenju.

Nivoi PM2,5 u New Yorku dostigli su vrhunac u sredu popodne, sa 303,3 mikrograma po kubnom metru. Poređenja radi, smernice Svetske zdravstvene organizacije preporučuju ograničenje prosečnog godišnjeg nivoa od 5 mikrograma po kubnom metru. London je u sredu izmerio 9,4 mikrograma po kubnom metru, a Hong Kong 21 mikrogram po kubnom metru, oba bezbedno u okviru IKAir-ovog „dobrog” opsega.

Mnoge zemlje jugoistočne Azije se svakodnevno bore sa zagađenjem vazduha, posebno tokom godišnje sezone spaljivanja strništa nakon žetve.

Vazduh se u Maleziji 2019. godine toliko pogoršao da se desetine učenika razbolelo, što je dovelo do zatvaranja više od 400 škola širom zemlje.

Samo nekoliko meseci kasnije, Maleziju je ponovo prekrila gusta izmaglica koja je nastala usled velikih šumskih požara u obližnjoj Indoneziji, navodno zapaljenih da bi se raskrčilo zemljište za proizvodnju papira, palminog ulja i drugih industrija.

Nedavno je tajlandski severni grad Čijang Maj poneo nezavidnu titulu najzagađenijeg grada na svetu najmanje nedelju dana u aprilu, zbog dima od šumskih požara i paljenja useva na drugim mestima u regionu. Ogroman broj ljudi tražio je medicinsku pomoć zbog respiratornih problema, uključujući astmu i kratak dah, a jedna bolnica je objavila da su odeljenja toliko puna da su neke pacijente morali da odbiju.

Ipak, grad koji je možda najozloglašeniji po svom zagađenju je Peking.

Godinama su stanovnici kineske prestonice svakodnevno udisali oštar vazduh. To je kulminiralo zloglasnom „apokalipsom vazduha“ iz 2013. godine, kada je indeks kvaliteta dostigao 755, srušivši ono što je trebalo da bude vrh skale na 500, prema američkoj ambasadi u Pekingu koja je svakodnevno pratila kvalitet vazduha. Taj istorijski maksimum primorao je stanovnike da se zatvore, nose maske za lice i podignu prečistače vazduha.

Ubrzo nakon toga, Kina je pokrenula sveobuhvatnu kampanju protiv zagađenja, zatvarajući rudnike uglja i elektrane na ugalj, postavljajući stanice za praćenje vazduha širom zemlje i uvodeći nove propise.

Međutim, Kina se poslednjih godina vratila na ugalj, brzo gradi nove elektrane, iako sve više zemalja gleda ka obnovljivoj energiji. Ipak, poboljšanje u glavnom gradu je neosporno. Peking je 2021. zabeležio svoj najbolji mesečni kvalitet vazduha od kada su počeli da se beleže 2013. godine.

To je ohrabrujući znak i dokaz da prave politike i ulaganja mogu pomoći da se popravi kvalitet vazduha.

Klimatske promene koje izazivaju ljudi pogoršale su vruće i suve uslove koji omogućavaju da se šumski požari zapale i rastu. Naučnici su nedavno izvestili da se milioni hektara spaljenih šumskim požarima na zapadu SAD-a i Kanade mogu pratiti do zagađenja ugljenikom od najvećih svetskih kompanija za fosilna goriva i cement.

(EURACTIV.rs)