Neplodnost je veliki zdravstveni izazov na globalnom nivou, pri čemu se jedna od šest osoba širom sveta suoči sa njom u nekom trenutku tokom svog života. Akcije EU za rešavanje ovog problema i dalje su ograničene.
Rešenja kod neplodnosti su poslednjih decenija dosta napredovala, ali borba za potomstvo je za mnoge ostala izazov.
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) definiše neplodnost kao bolest muškog ili ženskog reproduktivnog sistema koju karakteriše neuspeh u trudnoći nakon 12 meseci ili više od redovnog nezaštićenog odnosa.
Za Tedrosa Gebrejezusa, generalnog direktora SZO, „važna istina je da neplodnost ne diskriminiše" što znači da utiče na ljude bez obzira na kulturu, socijalno poreklo ili etničku pripadnost.
Nedavni izveštaj koji je objavila zdravstvena agencija UN otkrio je da je globalno svaka šesta osoba pogođena nemogućnošću da ima dete u nekom trenutku svog života.
Izveštaj je analizirao sve relevantne studije od 1990. do 2021. godine, uzimajući u obzir različite pristupe proceni.
Na osnovu podataka, procenjuje se da je 2022. godine blizu 20% stanovništva iskusilo doživotnu neplodnost, dok je preko 10% doživelo period neplodnosti.
Učestalost neplodnosti bila je najveća u regionu Zapadnog Pacifika sa preko 20%, zatim u Americi i Evropskom regionu, koji su dostigli 12%. S druge strane, najniža obuhvaćenost je zabeležena u regionu SZO istočnog Mediterana, sa oko 10%. Ove nove procene pokazuju ograničene varijacije učestalosti neplodnosti između regiona sa uporedivim stopama za zemlje sa visokim, srednjim i niskim prihodima.
Dakle, neplodnost je danas veliki zdravstveni izazov na globalnom nivou.
Poziv za podršku
Medicinski napredak nudi pomoć, kao što je vantelesna oplodnja (IVF).
Prema SZO, takva rešenja za prevenciju, dijagnozu i lečenje neplodnosti ostaju nedovoljno finansirana i nedostupna mnogima zbog visokih troškova, društvene stigme i ograničene dostupnosti.
Trenutno se u većini zemalja tretmani neplodnosti prvenstveno finansiraju iz džepa, što znači da nisu pokriveni zdravstvenim osiguranjem, a što često rezultira visokim finansijskim troškovima.
„Milioni ljudi se suočavaju sa katastrofalnim troškovima zdravstvene zaštite u lečenju neplodnosti, što ovo čini glavnim pitanjem pravičnosti i, prečesto zamkom medicinskog siromaštva za pogođene", rekla je Paskal Alotej, direktorka za reproduktivno zdravlje i istraživanja u SZO.
Visoki troškovi često su prepreka pacijentima da pristupe tretmanima za neplodnost ili ih mogu dovesti do siromaštva zbog finansiranja adekvatne nege.
Prema Alotej, odgovornije državne politike i javno finansiranje mogu značajno poboljšati pristup lečenju neplodnosti.
Rešavanje neplodnosti je takođe ključno za postizanje dva Cilja održivog razvoja UN (SDG). To se odnosi na obezbeđivanje zdravog života i promovisanje blagostanja za sve uzraste, kao i postizanje rodne ravnopravnosti i osnaživanje svih žena i devojaka.
Akcija EU ostaje ograničena
Prema Evropskom društvu za ljudsku reprodukciju i embriologiju, više od 25 miliona građana EU je pogođeno neplodnošću, a podrške ovih zemalja značajno se razlikuju, pokazao je Evropski atlas politika lečenja plodnosti, objavljen u decembru 2021.
Proširujući sliku na 43 evropske zemlje, samo 12 zemalja je ponudilo do šest finansiranih ciklusa intrauterine oplodnje.
Takođe, što se tiče IVF tretmana „izgleda da je jasna pristrasnost prema strejt parovima na račun samaca i LGBT parova".
Na primer, 41 zemlja pruža oplodnju materijalom donora strejt parovima, ali samo 19 zemalja to nudi ženskim parovima, dok 30 zemalja to nudi neudatim ženama.
Komentarišući rezultate analize, Anita Fincham, menadžer Fertiliti Europe, rekla je da svaka zemlja zaslužuje dobre propise koji omogućavaju jednak, siguran i efikasan pristup tretmanu neplodnosti svima kojima je to potrebno.
Međutim, delovanje EU po tom pitanju ostaje ograničeno.
„Socijalna politika EU ne uključuje konkretan deo porodičnih pitanja", upozorila je komesarka za zdravstvo, Stela Kirijakides, u odgovoru na poslaničko pitanje.
Ona je dodala da kreiranje politike u ovoj oblasti ostaje isključiva odgovornost država članica EU, odražavajući različite vrednosti, istorijski razvoj, društvene stavove i tradicije od jedne države članice do druge.
(EURACTIV.rs)