Poslednja nedelja marta u Srbiji posvećena je borbi protiv limfoma. Osim od ove bolesti, 350 osoba oboli od hronične limfocitne leukemije, na godišnjem nivou.
S obzirom da ne postoji centralizovani registar pacijenata koji boluju od ove bolesti, dostupni podaci pokazuju da u Srbiji od limfoma godišnje oboli oko 1.200 ljudi kao i oko 350 osoba od hronične limfocitne leukemije.
Taj trend se u poslednjoj deceniji u Srbiji zadržao na istom nivou i time naša zemlja ulazi u prosek evropskih i svetskih statistika po pitanju obolevanja od ovih bolesti.
Maja Kocić, zakonski zastupnik Udruženja obolelih od limfoma (LIPA) za EURACTIV kaže da se u Srbiji lečenje pacijenata obolelih od limfoma sprovodi po strogo definisanim propisima, preuzetih od evropskih i svetskih udruženja hematologa pa se naši ljudi leče kao što bi se lečili bilo gde u Evropi i svetu.
„Činjenica je da su u EU i svetu dostupni neki lekovi koji ovde to nisu, ali Srbija ima dovoljan broj registrovanih medikamenata i dosta izuzetnih stručnjaka što rezultira time da se bolest uspešno leči u našoj zemlji“, naglašava Kocić.
Ona ističe da se aktivnosti Udruženje LIPA pre svega baziraju na aktivnoj podršci i edukaciji pacijenata obolelih od limfoma i njihovih porodica.
„Iskustvena podrška koju pacijentima pružaju članovi udruženja, a koji su mahom i sami pacijenti ili su se izlečili od limfoma, od velikog je značaja. To su teške bolesti koje u trenutku čoveku okrenu čitav život naopačke. Zato takva podrška mnogo znači“, dodaje ona.
Edukacija koju kontinuirano sprovodi LIPA važna je jer pacijentu omogućava da vidi širu sliku onoga sa čim se suočava. Ona se vrši kroz razne kongrese, seminare, predavanja i susrete koji su se proširili na region.
„Svake godine u septembru nizom aktivnosti obeležavamo mesec borbe protiv raka krvi jer je u tom mesecu i Internacionalni dan borbe protiv limfoma. Tako mart posvećujemo nacionalnom danu borbe protiv ove bolesti. Personalizovana medicina u hematologiji je nova oblast koja je nepoznata opštoj javnosti pa se trudimo da im približimo šta ona znači i šta će tek značiti u periodu koji dolazi“, zaključuje Kocić.
Docent doktor Darko Antic, direktor Klinike za hematologiju UKC Srbija, za EURACTIV kaže da je lično veoma zadovoljan sa svim dijagnostičkim procedurama koje ova klinika sprovodi.
„Trudimo se da pratimo sve evropske i svetske vodiče i to uspešno sprovodimo u delo. Dostupnost lekova i dostupnost lekara nam je dobra a klinika nema problema sa digitalizacijom u ovoj oblasti. Naprotiv“, ističe dr Antić.
Govoreći o bolesti limfoma, stručnjak za EURACTIV pojašnjava da se radi o hroničnoj bolesti limfnih čvorova.
„To je bolest koja ima svoje faze, trajanje, tok lečenja i terapiju. Ono što karakteriše limfologiju je uravnotežen pristup terapiji jer je jako bitno kad je trenutak da se sa njom počne. Mi se trudimo da pacijentima što više očuvamo kvalitet života i damo im podršku u prihvatanju bolesti i hvatanje u koštac sa njom“, ističe on.
Bolest se uglavnom prepoznaje po uvećanim limfnim čvorovima, ali to ne mora da bude i nije uvek slučaj. Često se javlja trajna povećana temperatura koja se ne može objasniti drugim oboljenjima, zatim pojačano znojenje, naročito noću i slično, kaže EURACTIV sagovornik.
„Klinika za hematologiju UKC Srbija ima izmedju 2.500 i 2.600 termina za prvi pregled na mesečnom nivou i odgovorno stojim iza toga da se pregled može zakazati lako“, zaključuje dr Antić.
Aleksandra Mladenović iz Udruženja LIPA i sama se lečila i uspešno izlečila od limfoma. Za EURACTIV priča kako je prošla proces lečenja.
„Tu bitku sam vodila pre osam godina i od tada se vodim kao potpuno izlečena osoba. To je teška bolest koja vam ozbiljno narušava kvalitet života. Postoje razna ograničenja i problemi u fizičkom smislu, umor, osećaj da ste bez snage.. Takođe ste izloženiji drugim infekcijama. Da ne pričam kroz kakav strah su u pandemiji prošli ovi pacijenti koji su u grupi visokorizičnih kod korone ali i običnog sezonskog gripa. Psihološki faktori koji uključuju strahove i anskioznost su tek posebna priča“, kaže Aleksandra.
Ona je u trenutku obolevanja imala samo 28 godina. Ističe da je u procesu dijagnostike i lečenja naišla na veliku podršku celog tima stručnjaka sa KBC Bežanijska kosa.
„Psihološka podrška je jako važna u procesu suočavanja ali i lečenja i izlečenja. Međutim, moram vam reći da su pre svega pacijenti ti koji nisu dovoljno zainteresovani da je iskoriste. Jer, u mnogim klinikama su vam dostupni psiholozi koji pružaju stručnu pomoć i podršku. Neki pacijenti smatraju da im nije potrebna ta vrsta pomoći ali smatram da je ona veoma bitna za čitav tok bolesti. Naše udruženje takođe nudi ovakvu vrstu pomoći i stručnjak koji je pruža ima bogato iskustvo“, napominje Mladenović.
Kao neko ko se izlečio od limfoma, Aleksandra tvrdi Postoji niz terapijskih opcija dostupnih našim pacijentima i veoma veliko znanje srpskih lekara.
„Pacijenti u Srbiji nisu zapostavljeni. Naprotiv, imaju veliku mogućnost potpunog izlečenja“, zaključuje ona.
(EURACTIV.rs)