Inicijative za izgradnju zajednica imaju za cilj da poboljšaju dobrobit osoba širom Evrope, koji se suočavaju sa nerešenim izazovima mentalnog zdravlja i sve većom usamljenošću.
„Papagaji su srećniji kada razgovaraju sa drugim papagajima", rekla je Elizabet Mesteneos, bivša predsednica AGE Platform Europe, tokom govora na početku Evropske nedelje mentalnog zdravlja u ponedeljak (22. maja), pozivajući se na eksperiment o komunikaciji i druženju.
AGE Platform Europe je udruženje koje se zalaže za uključivanje starijih ljudi u politike EU.
Eksperiment na koji se pozvala sprovela je grupa istraživača sa Univerziteta Nortistern, Univerziteta u Glazgovu i Tehnološkog instituta Masačusetsa, tokom kojeg su pripitomljeni papagaji dobili priliku da razgovaraju sa drugim papagajima putem video poziva.
Tokom tri meseca, naučnici su primetili da je svih 15 papagaja koji su učestvovali u iskustvu koristilo video poziv. Većina njih sa visokom motivacijom i namerom, dok su njihovi staratelji rekli da vide prednosti u ponašanju svojih ljubimaca nakon poziva.
„Za mene je to bila lekcija o tome koliko nam kao ljudskim bićima trebaju drugi", rekla je Mesteneos.
Ali za stariju evropsku populaciju, imati nekoga može biti teško. Učestalost usamljenosti i izolacije teško pogađa mnoge starije ljude i može dovesti do problema sa mentalnim zdravljem.
„Ono što se dešava starijim ljudima je da počinju da gube ljude koje mogu da vide i koje mogu da dodirnu, a mi smo životinje, to nam je potrebno", rekla je Mesteneos.
Populacija starijih ljudi - onih starijih od 65 godina - u Evropskoj uniji će se značajno povećati, sa 90,5 miliona na početku 2019. godine na 129,8 miliona do 2050. godine.
Starije osobe su bile izuzetno pogođene izolacijom kao rezultatom mera preduzetih tokom pandemije COVID-19. Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji (SZO), problemi sa mentalnim zdravljem su česti kod ljudi starijih od 60 godina i mogu uključivati izolaciju, afektivne i anksiozne poremećaje, demenciju i psihozu.
SZO navodi da više od 20% starijih ljudi pati od mentalnog ili neurološkog poremećaja. Među njima su demencija (od koje pati 5% starijih), depresija (7% obolelih) i anksiozni poremećaji (3,8%). Još jedan zabrinjavajući podatak pokazuje da je oko četvrtina smrtnih slučajeva od samopovređivanja među osobama starijim od 60 godina.
Uprkos ovim brojkama, mentalno zdravlje kod starijih osoba često ostaje neprimećeno, neki rani simptomi depresije mogu se zanemariti i uzeti kao normalan deo starenja ili doživljavanja velikih promena u životu.
Pristup nezi mentalnog zdravlja i stigma koja ga okružuje takođe mogu stvoriti prepreke za starije odrasle osobe u pristupu lečenju.
Evropski okvir za akciju SZO za mentalno zdravlje (EFAMH) identifikuje kao svoje prioritete podršku „mentalnom zdravlju starijih ljudi, posebno imajući u vidu devastaciju života i blagostanja izazvanu pandemijom COVID-19 u ovoj starosnoj grupi".
Pronalaženje rešenja u zajednicama
Studije pokazuju da osećaj pripadnosti nekoj grupi, bilo da se radi o porodici, prijateljima ili čak ljudima koji žive u susedstvu, pomaže u održavanju dobrog mentalnog zdravlja.
Stoga se ovogodišnja Nedelja mentalnog zdravlja fokusira na izgradnju zajednica, a ne na pojedince. Drugim rečima, pomeranje fokusa ka društvenim determinantama i okruženju u kome ljudi žive.
Prema Klaudiji Marineti, direktorki nevladine organizacije Mental Health Europe, „prepoznajući ovu vezu, možemo da preduzmemo ciljane akcije tamo gde je to najvažnije, donoseći strukturalne promene za bolje blagostanje u našim zajednicama."
Ista ideja se ogleda u izveštaju o starenju Evrope koji je objavio Eurostat 2020.
Generalna direktorka Eurostata Marijana Koceva rekla je da „studije potvrđuju da je veća verovatnoća da će stariji ljudi održati svoje fizičko i mentalno zdravlje tako što će ostati aktivni i očuvati svoje društvene kontakte".
AGE Platform Europe radi na ovoj ideji, pozivajući na uticaj koji imaju okruženje i zajednice prilagođene uzrastu. Oni traže objekte za starije ljude koji su u određenom okruženju, koji su bliski i dostupni, sa ciljem da im pomognu da održe međuljudske odnose.
Evropska komisija trenutno radi na Strategiji mentalnog zdravlja EU. U programu rada Komisije za 2023. godinu predviđeno je oko 18 miliona evra za podršku novom sveobuhvatnom pristupu mentalnom zdravlju u EU.
Očekuje se da će strategija biti predstavljena u junu i ima za cilj da bude fokusirana na sve aspekte mentalnog zdravlja.
U kontaktu sa EURACTIV-om, portparol Komisije rekao je da je mentalno zdravlje sastavni deo zdravlja i da je od suštinskog značaja da niko ne bude zapostavljen.
„Ovo je posebno važno za ugrožene grupe kao što su deca, mladi, stariji, migranti i izbeglice. Svi oni su pogođeni izazovima sa kojima se suočavamo. Ovo je pristup EU", rekao je portparol.
(EURACTIV.rs)ž