Hrvatska troši 11% više od proseka EU na lečenje raka, a beleži drugu najveću stopu smrtnosti u bloku, signalizirajući krizu u javnom zdravstvenom sistemu, izjavila je hrvatska evroparlamentarka Romana Jerković, za EURACTIV Hrvatska.

„Hrvatska ima veoma loše rezultate lečenja raka, trošimo više, a postižemo lošije rezultate", rekla je za EURACTIV.

Jerković, koja je i sama doktorka, naučnica i profesorka na Medicinskom fakultetu u Rijeci, pohvalila je Nacionalni strateški okvir za borbu protiv raka, ali je istakla da je dokument i dalje mrtvo slovo na papiru. Takođe je postavila pitanja o načinima korišćenja novca u borbi protiv bolesti.

Nedavno je organizovala konferenciju u Evropskom parlamentu na kojoj se razgovaralo o primeni novih preporuka za programe skrininga raka. Na pitanje EURACTIV-a da li ovakvi događaji dovode do promena u zdravstvenom sistemu, ona je odgovorila potvrdno.

„Mislim da je izuzetno važno učešće na konferenciji „Vreme je za projekciju!
Implementacija novih preporuka za programe skrininga raka", koja je održana u Briselu. Ovaj skup ugostio je predstavnike struke, politike i udruženja pacijenata iz Hrvatske. Učesnici kažu da na ovakvim događajima mnogo uče i pomažu im da postanu svesni ne samo važnosti evropskih zdravstvenih strategija, već i činjenice da imamo značajna finansijska sredstva na raspolaganju za njihovu primenu", kazala je ona.

Istakla je, međutim, da dok politike EU u oblasti zdravstva nude niz naučno zasnovanih i kvalitetnih smernica za unapređenje, odluku o tome da li će ih sprovoditi donose isključivo zemlje članice.

Evropska poslanica je rekla i da Hrvatska ozbiljno zaostaje u sprovođenju strategija i planova, a da su mnogi od njih ostali samo slovo na papiru.

„Nacionalni plan za borbu protiv raka je, nažalost, najbolji dokaz za to. Hrvatska ima veoma loše rezultate lečenja karcinoma, pacijenti ulaze u naš sistem u uznapredovalom stadijumu bolesti", objasnila je ona.

Uprkos tome, Hrvatska je prva država članica EU koja je započela nacionalni program skrininga za rak pluća.

„Naravno, uvođenje skrininga je samo jedan od važnih koraka, ali nije jedini da bi se videli rezultati i smanjio mortalitet. Takođe su nam potrebne pojačane kampanje javnog zdravlja o važnosti prestanka pušenja", dodala je ona, osvrćući se na zabranu pušenja u zatvorenom prostoru u Belgiji i EU.

Što se tiče skrininga za druge vrste raka, ona se žalila na nisku stopu izlaznosti od 20% na skrining raka debelog creva, za koju veruje da je posledica nedostatka informacija.

„Nema istraživanja o razlozima slabog odziva, ali verujem da u pozadini ima malo ili nimalo informacija. Stoga je ulaganje u povećanje zdravstvene pismenosti, odnosno u edukaciju stanovništva o načinima na koje se rak može sprečiti, od velikog značaja u ovom slučaju", rekla je ona.

Što se tiče stope smrtnosti u zemlji, gde se svake godine dijagnostikuje oko 25.000 karcinoma i 14.000 umrlih, ona je rekla da ne postoji odgovor na to pitanje zasnovan na dokazima. Međutim, „koristeći iskustvenu logiku, možemo zaključiti da je najveći problem to što pacijenti kasno ulaze u naš sistem, odnosno bolest im se dijagnostikuje u već uznapredovalom stadijumu, kada je prognoza lošija, a šanse za preživljavanje manje".

Situacija je pogoršana otkazivanjem nekih programa skrininga, kao što je program raka grlića materice 2016. Pokušaji da se oživi takva šema mogli bi biti otežani nedostatkom informacija o tome koji su objekti dostupni za pomoć ljudima.

Iz medijskih izjava predstavnika Hrvatskog zavoda za javno zdravstvo vidljivo je da oni još nisu izvršili dubinsku analizu i da nemaju uvid u stanje naše infrastrukture i ljudskih resursa.

Za ovo se delimično može okriviti pandemija COVID-19 koja je rezultirala kasno dijagnostikovanim oko million slučajeva karcinoma u celom bloku, zajedno sa povećanim opterećenjem zdravstvenih sistema.

„Nažalost, pandemija je negativno uticala na sve aspekte zdravstvenog sistema, uključujući i lečenje malignih bolesti. Mislim da naš zdravstveni sistem uopšte nije spreman za povećan priliv takvih pacijenata", rekla je ona.

Međutim, glavna prepreka u rešavanju problema je politička volja jer nema manjka drugih faktora.

„Najveći problem je što nema političke volje. Nema drugog opravdanja s obzirom da imamo znanja, smernice i sufinansiranje koje nam se nudi iz fondova EU. Naši zdravstveni radnici koji osmišljavaju ili sprovode zdravstvenu politiku nemaju izgrađenu svest o značaju programa skrininga, pa kako očekivati da ga građani imaju", objašnjava Jerković.

Ona nastavlja da je zdravstvena pismenost među opštom populacijom veliki problem jer građani moraju da budu odgovorni i za svoju dobrobit.

„Zdravstvena pismenost je veliki problem i odgovornost svakog pojedinca je da bude svestan rizika od obolevanja ne samo od raka, već i od drugih nezaraznih bolesti. Međutim, o apsolutnoj odgovornosti pojedinca moglo bi se govoriti samo u situaciji kada je država sa svoje strane ponudila adekvatnu zaštitu od drugih faktora koji negativno utiču na zdravlje ljudi.

Što se tiče 4 milijarde evra iz fondova EU, namenjenih za borbu protiv raka u celom bloku do 2025. godine, Jerković je rekla da je strategija odlična na papiru, ali da se čeka dve godine na primenu. Štaviše, ona ne zna koliko će Hrvatska dobiti jer vreme za prijavu ističe.

„Na njegovu implementaciju čekamo dve i po godine. Dve i po godine čekamo akcioni plan. I dok ističe vreme za apliciranje projekata i povlačenje EU fondova za onkologiju, ministar zdravlja, Vili Beroš, zauzet je smenom odbora i gubi vreme", rekla je ona. Evroposlanica je takođe postavila pitanje šta se desilo sa oko 80 miliona evra fondova EU koji su namenjeni za onkološku opremu.

„Možda bi trebalo da ga pitamo gde su nestali milioni tih istih sredstava? Sa ovakvom nekompetentnošću možete se samo osramotiti", rekla je ona.

(EURACTIV.rs)