Neplodnost je često povezana sa brojnim faktorima (godine, poremećaj statike genitalnih organa, endokrini poremećaji, muški sterilitet, pušenje, konzumiranje droga), a sada se sve više pažnje poklanja i zagađenju životne sredine.
Dok su genetski faktori i način života koji utiču na reproduktivno zdravlje unazad godinama proučavani, sada uloga životne sredine i zagađenja vazduha, organskih zagađivača i hemikalija koje štete endokrinom sistemu sada dolaze u centar pažnje.
Sve veći broj studija pronalazi dokaze o štetnim efektima zagađivača životne sredine i toksina na reproduktivno zdravlje. Globalno, svaka šesta osoba će se suočiti sa izazovima u začeću deteta u nekom trenutku svog života, prema nedavnom izveštaju Svetske zdravstvene organizacije (SZO).
Evropsko društvo za ljudsku reprodukciju i embriologiju (ESHRE) procenjuje da je samo u Evropskoj uniji 25 miliona ljudi ima problema sa neplodnošću.
Neplodnost je često povezana sa brojnim faktorima kao što su godine, poremećaj statike genitalnih organa, endokrini poremećaji i muški sterilitet. Drugi faktori mogu biti spoljašnji, kao što su pušenje, konzumacija droga i prekomerni unos alkohola.
Iako su ovi faktori decenijama predmet naučnih časopisa, nedavna istraživanja otkrivaju dodatni razlog za zabrinutost: izloženost zagađivačima životne sredine i toksinima.
„U EU, iako smo uložili mnogo napora da bolje regulišemo hemikalije, znamo vrlo malo o toksičnosti većine hemikalija koje imamo široko prisutne u potrošačkim proizvodima", rekla je Paulina Damdimopulu, istraživačica o uticaju hemikalija na plodnost žena na seminaru koji je organizovao ESHRE prošle nedelje.
„Možemo da vidimo višestruke povezanosti štetnih efekata u studijama, koje variraju od funkcije jajnika do biologije endometrijuma, plodnosti i reproduktivnih ishoda", dodala je ona.
Za Damdimopulu, potreba za proučavanjem organskih zagađivača i njihovih efekata na reproduktivno zdravlje žena je ključna, uprkos troškovima merenja uticaja hemikalija.
Jedan od faktora koji su istakli istraživači je uloga urbanog zagađenja vazduha u ljudskom zdravlju.
Migel Anhel Čeka, specijalista za reproduktivnu medicinu, proučavao je uticaj toksina iz životne sredine na plodnost. Zagađenje vazduha, na primer, doprinosi niskoj stopi nataliteta, iako nije jedini faktor rizika.
Njegove studije pokazuju da izlaganje sumpor dioksidu (SO2) smanjuje kvalitet sperme, što može dovesti do neplodnosti i pobačaja.
Još jedan ekološki faktor na koji su posebnu pažnju obratili stručnjaci su endokrini disruptori (EDC).
EDC su hemikalije koje se obično nalaze u posudama za hranu, sredstvima za ličnu negu, pesticidima i nameštaju. Ove opasne supstance menjaju funkcionisanje hormonskog sistema, negativno utičući na zdravlje ljudi i životinja. Tokom seminara, različiti istraživači su upozoravali na efekte koje ove supstance mogu imati na plodnost.
Marija Izabel Asijen, direktorka Odeljenja za ginekologiju u Univerzitetskoj bolnici San Huan u Alikanteu, Španija, objasnila je kako endokrini disruptori mogu izazvati anomalije genitalnog trakta.
„Poremećaji kod mladih muškaraca kao što su nizak broj spermatozoida i rak testisa mogu takođe proizaći iz neispravnog razvoja fetalnih testisa i tako su povezani sa in-utero endokrinim disruptorima", rekla je ona.
Isto tako, za Remija Beranžea sa Univerziteta Ren, postoji potreba da se bolje razumeju ova jedinjenja kako bi se smanjila izloženost.
„Moramo da razvijemo strategije prevencije na institucionalnom nivou. Da podržimo istraživanje i procenu izloženosti kako bismo razumeli čemu smo tačno izloženi", zaključio je on.
(EURACTIV.rs)