EVROPSKI MINISTRI O PROBLEMU ŠIROM UNIJE: Kako će se rešiti nestašica lekova?

Prošle nedelje, ministri zdravlja EU okupili su se u Švedskoj kako bi razgovarali o dostupnosti lekova u trenutku kada se nestašica lekova u celoj Uniji još uvek doživljava kao opipljiva pretnja koja bi mogla da se desi u svakom trenutku.

Nestašice antibiotika, paracetamola ili ibuprofena, prijavljene su širom EU ove zime, i već postoji zabrinutost za predstojeću zimu.

„Ovo je međunarodni, globalni problem", rekao je Frank Vandenbruk, zamenik belgijskog premijera i ministar za socijalna pitanja i javno zdravlje, na neformalnom sastanku ministara zdravlja u Stokholmu u petak (5. maja).

„Istovremeno, vidimo velike nejednakosti širom Evrope", dodao je on.

Dok se nedavni predlog Evropske komisije u vezi sa farmaceutskom regulativom bavi ovim pitanjima, ministri ističu da nema potrebe za čekanjem.

Prema rečima komesarke za zdravstvo Stele Kirijakides, koja je takođe učestvovala na sastanku, „prevazilaženje nestašice lekova je ključni cilj - i za naše građane i za naše zdravstvene sisteme".

„Naši zajednički napori - kako na evropskom, tako i na nacionalnom nivou - potrebni su da bismo osigurali da lekovi budu dostupni zdravstvenim sistemima EU i evropskim pacijentima - kada god su im potrebni i bez obzira na to gde žive u EU", naglasila je ona.

Predlog farmaceutskog paketa predstavljen 26. aprila bavi se ovim pitanjima uvođenjem tri nove karakteristike: liste kritičnih lekova EU, veće odgovornosti industrije i povećane uloge Evropske agencije za lekove (EMA) u praćenju i koordinaciji pitanja vezanih za snabdevanje.

Dobar predlog, ne mora se čekati

Za belgijskog ministra Vandenbruka, predlozi Komisije za rešavanje ovog pitanja su „veoma dobri". Komentarišući listu, on je istakao važnost definisanja liste kritičnih lekova, imajući u vidu lekove od kojih zavisi život i lekova kojih nedostaje.

Iako je predlog Komisije pozdravljen, ministar želi da deluje odmah.

„Ne bi trebalo da čekamo da se usvoji ceo ovaj novi farmaceutski zakon, jer bi to moglo da potraje, a akcija je potrebna odmah", rekao je on.

Postoji nekoliko osnovnih uzroka koji destabilizuju snabdevanje lekovima širom EU, uključujući nedostatak geografske diverzifikacije pri nabavci ključnih sastojaka i lekova, uočenu regulatornu složenost i povećanu specijalizaciju lanaca snabdevanja.

Predlozi za rešavanje ovog problema koji dolaze iz Belgije uključuju mehanizam dobrovoljne solidarnosti koji omogućava državama članicama da obaveste da imaju kritični nedostatak koji ne mogu sami da reše i u kojem im možda druga država članica može odmah pomoći.

Drugo, Vandenbruk je pomenuo „stvarne proaktivne inicijative uspostavljanjem liste kritičnih lekova, pri čemu bi nestašice mogle biti zaista veoma problematične".

„Ako imate takvu listu lekova na nivou EU, onda možete zajedno da proverite probleme u proizvodnji, probleme sa snabdevanjem i lance snabdevanja", rekao je on.

Konačno, postoji ambicija da se ide dalje „ojačavanjem, na duži rok, naše evropske strateške autonomije za proizvodnju određenih ključnih sastojaka".

„EU treba da obezbedi svoju stratešku autonomiju za niz veoma kritičnih sastojaka, koji postaju sve više zavisni od Kine i Indije. A ta zavisnost je sama po sebi ranjivost jer je diverzifikacija tako ograničena. I očigledno je da mi Kina imamo geopolitičko pitanje", rekao je belgijski ministar.

Karl Lauterbach, savezni ministar zdravlja Nemačke, složio se sa potrebom za brzim delovanjem: „Ako odmah ne odgovorimo na problem, on će postati sve veći".

„Zavisimo od Kine, Indije, nekoliko mesta gde se proizvode mnogih od ovih jedinjenja za celu Evropu. Dakle, ako ne postanemo nezavisni na duge staze, patićemo", rekao je on.

Na brifingu za štampu posle sastanka, šef zdravstva EU je naglasio da ćemo „sa strane Komisije, ako bude potrebno, moći da usvojimo pravno obavezujuće mere za rešavanje nestašice".

Drugo pitanje je pristup lekovima

U međuvremenu, Poljska se oseća spremnom za zimske mesece. Prema rečima poljskog ministra zdravlja Adama Nidželskog, najzanimljivija tema je „kako doći do veoma inovativnih tehnologija lečenja".

„Želeli bismo da imamo neku vrstu evropskih mehanizama i da podržimo zemlje koje nisu tako bogate kao druge", rekao je on.

„Problem je što najbogatije zemlje odmah imaju ovaj pristup, a mi obično malo čekamo na ove inovativne nove tehnologije", objasnio je on.

Prema podacima Komisije, postoji razlika od 90% između zemalja severne i zapadne Evrope i zemalja južne i istočne Evrope kada je u pitanju dostupnost lekova.

Broj lekova koje je odobrila EMA i koji su dostupni pacijentima u Evropi od 2018. godine varira od više od 100 u Nemačkoj, Austriji i Danskoj, do samo 11 u Letoniji, 16 u Litvaniji i 17 u Hrvatskoj.

Kirijakides je rekla da predlog Komisije za farmaceutsku strategiju uključuje nekoliko koraka ka jedinstvenom tržištu lekova, „na kojem su pristupačni lekovi dostupni većem broju pacijenata gde se inovacija nagrađuje".

To uključuje sistem podsticaja koji ima za cilj da kompanije brže donose nove lekove u sve zemlje članice.

Ako Ankarberg Johanson, švedska ministarka zdravlja, rekla je da će se diskusija nastaviti: „Današnje važne rasprave o pristupu lekovima nisu završene. To je zato što želimo da se nastave."

(EURACTIV.rs)