Evropski parlament je 21. novembra velikom većinom glasova podržao pojačani zakon o „pravu na popravku". Na plenarnoj sednici parlamenta u Strazburu, pravo na popravku usvojeno je sa 590 glasova za.
Zakonodavni dosije, koji je Komisija EU prvi put predstavila u martu, ima za cilj da podrži ciljeve Evropskog zelenog dogovora povećanjem podsticaja za cirkularnu ekonomiju, kao što je da popravka postane privlačnija opcija od zamene za potrošače.
Međuinstitucionalni pregovori sa Savetom trebalo bi da počnu 7. decembra.
„Zaista sam iznenađen velikom većinom koju je plenarna sednica dala ovom izveštaju", rekao je Rene Repasi, poslanik levog centra koji je predvodio dosije.
U oktobru je vodeći komitet za unutrašnje tržište i zaštitu potrošača (IMCO) usvojio svoj stav o direktivi o pravu na popravku.
Pored obezbeđivanja povoljnih uslova za nezavisno tržište popravki i sprečavanja proizvođača da potkopaju popravke kao atraktivan izbor, pozicija IMCO je takođe proširila kategoriju proizvoda za pravo na popravku za bicikle.
„Potrebno nam je ovo pravo za popravku. Ono što trenutno radimo jednostavno nije održivo. Živimo u tržišnoj ekonomiji u kojoj posle dve godine proizvodi moraju da se zamene i moramo da vodimo Evropu do promene paradigme u tom pogledu", rekao je Repasi.
Sunčana Glavak (EPP), izvestilac za mišljenje Odbora ENVI (Životna sredina, javno zdravlje i bezbednost hrane), dodala je da je „neophodno jačati kulturu popravke putem kampanja za podizanje svesti, pre svega na nacionalnom nivou".
„Ovim predlogom ću zaključiti da ENVI podržava prava potrošača, kao i malih i srednjih preduzeća i doprinosimo razvoju tržišta popravki", rekao je Glavak.
Stav parlamenta
Da bi se podstakao izbor za popravku, Skupština je uvela dodatni jednogodišnji garantni rok na popravljenu robu, „kada istekne minimalni garantni rok", objasnio je Repasi, kao i mogućnost zamene proizvoda tokom popravke ukoliko popravka traje predugo.
Štaviše, Skupština namerava da stvori pravilo da tržišni organi mogu intervenisati da snize cene rezervnih delova na realan nivo cena.
„Proizvođači takođe moraju biti obavezni da obezbede rezervne delove i informacije o popravkama po fer cenama. Evropski parlament je to ispravno prepoznao", rekao je Holger Švaneke, generalni sekretar Nemačke konfederacije kvalifikovanih zanata i malih preduzeća.
On je upozorio da potraživanja kupaca prema prodavcima i proizvođačima ne smeju dovesti do toga da zanatlije budu smatrane odgovornim za popravke trećih lica.
Da bi se osiguralo da operativni sistemi pametnih telefona nastave da rade nakon popravke od strane nezavisnog servisera, Parlament ima za cilj da zabrani praksu proizvođača telefona da pokreću zatvoreni sistem koji ograničava pristup alternativnim uslugama popravke.
„Ovo otvaranje tržišta označava kraj neprikosnovene moći velikih korporacija kao što je Apple“, prokomentarisala je predsednica IMCO-a i izvestilac u senci Anna Cavazzini (Zeleni/EFA).
Upitan za komentar, Apple se osvrnuo na svoj dokument „Proširivanje pristupa servisu i popravkama za Apple uređaje“, ističući da kupci treba da imaju pristup bezbednom i pouzdanom servisu i popravkama koje ne ugrožavaju njihovu bezbednost, njihovu privatnost ili funkcionalnost njihovih uređaja.
Ovaj rad takođe odražava ideju da je veća verovatnoća da će popravka biti obavljena ispravno kada je izvode vešti, obučeni profesionalci, koristeći originalne Apple delove projektovane za kvalitet i bezbednost, i alate dizajnirane za popravku.
Da bi potrošačima pružio pravi izbor i osigurao da je popravka pristupačna, stav parlamenta želi da obaveže države članice da uvedu finansijske podsticaje za građane da idu na popravku.
Pregovori sa Savetom
Iako Savet još nije usvojio svoj opšti pristup, Repasi je predvideo da će član o hijerarhiji pravnih lekova u okviru zakonskog garantnog roka biti sporan u pregovorima sa Savetom.
„Ako Savet zaista završi sa brisanjem hijerarhije, onda moramo smisleno proširiti listu podsticaja za popravku", dodao je Repasi.
Još jedna sporna tačka može biti „koncept značajne neprijatnosti", koji omogućava potrošaču da se odluči za novi zamenski proizvod kada je popravka možda jeftinija, ali traje duže.
Za razliku od predloga Komisije, stav parlamenta takođe želi da obrazac obavezne popravke bude dobrovoljan.
„Mala popravka bi se tada mogla završiti time da serviseri zapravo ne žele da izvrše bilo kakvu popravku, zbog birokratije koja stoji iza upravljanja takvim oblikom", objasnio je Repasi.
„Ako ne postoji zakonska obaveza da potrošači promene svoje ponašanje, onda moramo imati smislen skup podsticaja", dodao je on.
(EURACTIV.rs)