Poglavlje Zakona o razmeni podataka između preduzeća i vlade (B2G), koje bi osnažilo javni sektor da pristupi privatnim podacima, jedan je od najnaprednijih delova pregovora, iako postoje neka politička pitanja.
Švedsko predsedavanje Savetom ministara EU je podelilo sa ostalim nacionalnim predstavnicima novosti, u koje je EURACTIV imao uvid, o Zakonu o podacima koji reguliše način pristupa podacima, prenos i deljenje podataka.
Dosije je u poslednjoj fazi zakonodavnog procesa EU, takozvanim trijalozima, koji okupljaju Savet EU, Parlament i Komisiju da bi postigli politički sporazum. Od prvog trijaloga 29. marta, rad na tehničkom nivou je u toku.
Na ovom nivou je uglavnom usaglašeno poglavlje koje se tiče mogućnosti javnih organa da pristupe podacima u privatnom vlasništvu. Ipak, nekoliko tačaka ostaje otvoreno i zahtevaće političku diskusiju na sledećem trijalogu 23. maja.
Tako se švedsko predsedništvo vratilo državama članicama da zatraži fleksibilnost u pregovorima o otvorenim pitanjima vezanim za Business-to-Government (B2G).
Glavna prepreka je koje vrste podataka javni organi mogu da traže. Evropski parlament je ograničio obim odredbi na industrijske podatke, dok je Savet EU zadržao lične podatke u tom obimu.
„Mogu se predvideti dodatne zaštitne mere i dalja ograničenja za tela javnog sektora i/ili institucije EU u pristupu i daljem deljenju podataka, kako bi se omogućilo zadržavanje ličnih podataka", navodi se u napomeni.
Drugo je pitanje da li bi mala i mikro preduzeća trebalo da budu izuzeta od ovih B2G obaveza, jer je Savet uklonio ovo izuzeće iz prvobitnog predloga. Predsedništvo napominje da bi ovde mogla biti potrebna određena fleksibilnost.
Pored toga, poslanici Evropskog parlamenta su umanjili kapacitet javnih vlasti da zahtevaju privatne podatke, ograničavajući ih na trenutne odgovore na stvari poput pandemije ili zemljotresa.
Istovremeno, Zakon o podacima predviđa da javni organ može tražiti i privatno kontrolisane podatke kako bi izvršio zadatak u javnom interesu pod određenim uslovima. Za predsedništvo, aspekti ublažavanja i oporavka bi mogli biti obuhvaćeni ovom merom.
Poslednji aspekt tiče se koje institucije i tela EU će moći da uživaju ovu moć. Savet EU ograničio je delokrug na Evropsku komisiju, Evropsku centralnu banku i tela Unije, dok poslanici žele da zadrže sve institucije i agencije EU.
„Ovo pitanje se može razmatrati zajedno sa vrstom i obimom podataka", navodi se u dokumentu.
(EURACTIV.rs)