EU će u sredu (6. septembra) otkriti koji od svetskih tehnoloških giganata će se suočavati sa jačim ograničenjima od sledeće godine prema zakonu koji bi mogao da uzdrma način poslovanja velikih igrača poput Epla i Mete.
Brisel radi na tome da izgradi strožiu regulativu nad velikim tehnološkim gigantima, tvrdeći da treba da zaštiti evropske korisnike na mreži i da podstakne konkurenciju u industriji kojom dominiraju američki giganti.
Najnovija najava je prekretnica u primeni Zakona o digitalnim tržištima (DMA), koji će primorati najveće kompanije da promene način poslovanja u skladu sa kontrolnom listom šta treba i šta ne treba i, nadaju se regulatori, stvoriti pravednije tržište.
Posmatrači kažu da bi zakon mogao da izazove loše odnose između digitalnih titana i Evropske unije, jer neke kompanije, poput Epla, navodno već pripremaju pravne korake.
Najveći evropski stručnjak za tehnologiju, komesar za industriju Tijeri Breton, rekao je da Brisel već razgovara o usklađenosti sa kompanijama, ali je obećao da "ako rešenja koja predlažu ne budu dovoljno dobra, nećemo oklevati da preduzmemo strože mere".
Kako će se zakon odraziti?
Ideja je da kompanije za kršenje nekih od najozbiljnijih pravila konkurencije budu kažnjene do 10 odsto globalnog prihoda firme, pa čak i do 20 odsto za ponovljene prekršaje.
Jedna velika promena je i pravilo koje nameće interoperabilnost između aplikacija za razmenu poruka, što korisnicima olakšava deljenje linkova i slika.
EU je u julu imenovala sedam kompanija – Alfabet, Amazon, Epl, BajtDens (vlasnik TikTok-a), Fejsbuk (Meta), Majkrosoft i Samsung – koje su imale samoproglašene prihode i cifre korisnika dovoljno velike da se klasifikuju kao "čuvari vrata".
Evropska komisija će navesti koje usluge će se smatrati dovoljno velikim da potpadaju pod sledeći talas regulative, a očekuje se da će između ostalog uključiti Amazonov Marketplace, Alfabetovu Gugl pretragu i Eplov App Store.
Status "čuvara vrata" se primenjuje kada usluga ima više od 45 miliona aktivnih korisnika mesečno i više od 10.000 aktivnih poslovnih korisnika na godišnjem nivou osnovanih u EU.
Pravednije tržište
EU je globalno prednjačila za preuzimanje velike tehnologije.
Zakon o digitalnim tržištima (DMA), zajedno sa svojim sestrinskim zakonom, Zakonom o digitalnim uslugama (DSA), daje Evropskoj komisiji ovlašćenja da reaguje protiv tehnoloških divova za koje kritičari kažu da su predugo imali slobodu da deluju na štetu korisnika.
Imenovane kompanije moraju se pripremiti za usklađenost do 6. marta 2024. godine.
Majkrosoft je prošlog meseca rekao da će poštovati korisnikov izbor da bira sistem umesto da ih primorava na svoj, ali samo u Evropi.
Jedan od glavnih ciljeva DMA biće da spreči veće igrače da ugroze napredak manjih kompanija koje pretenduju da postanu rivali.
EU veruje da su prethodni primeri za to bili Fejsbukov otkup Instagrama i Vocapa, kao i Gugl kupovina Jutjuba-a i Vejz-a
DMA predviđa da komisija, moćni antimonopolski organ EU, mora biti obaveštena o svim preuzimanjima, bez obzira na veličinu.
Jedna od glavnih meta zakona biće Epl, koji je ranije bio predmet višestrukih istraga i koji je dobio ogromne kazne EU.
Nova pravila će primorati proizvođača Ajfona da dozvoli alternativne prodavnice aplikacija na svojim proizvodima, dozvoljavajući da se softver i plaćanja vrše van njegove kontrole.
Prema DMA, kompanijama je zabranjeno da daju prednost sopstvenim uslugama u odnosu na one koje nude konkurentske firme i moraće da dele ključne informacije sa poslovnim klijentima.
Neravan put napred
Neki stručnjaci predviđaju pravna osporavanja DMA zakona.
"Kada imate novi zakon koji je složen i u složenom okruženju, neizbežni su pravni izazovi na početku", rekao je Aleksandre de Strel, akademski direktor programa digitalnih istraživanja u istraživačkom centru Centra za regulaciju u Evropi.
"Očekujem da će neke kompanije možda hteti da ospore neko od pravila koje određuje njihove usluge", dodao je on.
(EURACTIV.rs)