Zakon o digitalnim uslugama bi trebalo da državama članicama EU dostavi podatke o veličini digitalnih platformi i broju redovnih korisnika, podatke koji su do sada bili tajna.

DSA bi trebalo da državama članicama EU dostavi podatke o veličini digitalnih platformi i broju redovnih korisnika, podatke koji su do sada ostali tajni.

„Imaćemo još jednu veliku debatu sa predstavnicima platformi u aprilu ili maju. Želimo da poboljšaju podatke koje će nam dostaviti tokom juna“, rekla je Jourova tokom nedavne debate o borbi protiv dezinformacija u centralnoj i istočnoj Evropi koju je organizovao think-tank EUROPEUM u Briselu.

DSA se primenjuje na sve digitalne igrače, ali ima posebno strog režim za veoma velike onlajn platforme sa više od 45 miliona korisnika EU koji se trenutno utvrđuju.

„Kada razgovaramo o tome kako ojačati borbu protiv dezinformacija, uvek pozivam platforme da rasporede više resursa, posebno u zemljama Centralne i Istočne Evrope, koje su najviše pogođene ruskom propagandom“, rekla je Jourova na debati.

Istraživanje istraživačkog centra GLOBSEC sprovedeno u devet zemalja regiona pokazalo je da u prvim nedeljama nakon ruske invazije na Ukrajinu mnogi ispitanici Rusiju nisu doživljavali kao agresora.

Politički lideri su takođe svesni podložnosti dezinformacijama. Prošle nedelje češki premijer Petr Fiala pridružio se otvorenom pismu grupe svojih kolega šefovima tehnoloških giganata.

U njemu premijeri Češke, Moldavije, Slovačke, Estonije, Litvanije, Poljske, Letonije i Ukrajine pozivaju na efikasniju borbu protiv dezinformacija. Oni takođe naglašavaju da se njihove zemlje suočavaju sa informacionim ratom, sa Moldavijom na prvoj liniji fronta.

Lideri osam evropskih zemalja takođe su pozvali šefove tehnoloških giganata da ojačaju saradnju sa vladama, civilnim društvom i nezavisnim medijima.

(EURACTIV.rs)