Evropska komisija je predložila uvođenje novog izvora prihoda za budžet EU zasnovanog na profitu koji ostvaruju kompanije kao i prilagođavanje ranije predloženih direktnih tokova prihoda.

Predlog je predstavljen zajedno sa revizijom dugoročnog budžeta EU i ima za cilj da odgovori na pitanja kako da se iz budžeta EU otplati dug koji je nastao finansiranjem plana oporavka od pandemije NextGenerationEU.

Da bi se izbeglo smanjenje programa EU ili veći nacionalni doprinosi budžetu, Evropska komisija je iznela predlog za novi sopstveni izvor finansiranja – što znači direktan tok prihoda za budžet EU – i neke izmene za prilagođavanje prethodno predloženih izvora prihoda.

“Ovaj predlog upotpunjuje naš predlog za stabilne nove sopstvene resurse za finansiranje ogromnih investicija kroz EU program NextGeneration“, rekla je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen.

Kako je dodala, države članice sada imaju sve elemente da brzo postignu dogovor i obezbede sredstva za budžet EU.

Predlog o dodatnim prihodima iz sopstvenih sredstava očekivao se 2024. godine, ali je iznesen sada kako bi bio uključen u tekuće diskusije Saveta EU o prethodnoj grupi sopstvenih resursa, koji su sami predloženi 2021. godine.

Prema mišljenju Komisije, dodavanje ovog novog predloga omogućava Savetu da ima kompletan paket sopstvenih resursa na stolu i lakše postigne sporazum.

Iz kojih se još izvora finansira EU?

Prema predlogu Komisije, države članice će plaćati novi doprinos na osnovu korporativnog profita, nevezano za postojeće tokove prihoda – kao što su oni zasnovani na sistemu trgovanja emisijama (ETS) i mehanizmu za prilagoćavanje granice ugljenika (CBAM).

Izvor: EPA-EFE/OLIVIER HOSLET

Ovaj novi resurs bio bi privremen i zamenjen doprinosom iz okvira za oporezivanje dohotka za koji se očekuje da će biti predstavljen 12. septembra, ali će sve članice morati da pregovaraju o njemu i usvoje ga pre ngo što krene da se koristi za finansiranje EU budžeta.

Koliko će kompanije da izdvajaju za EU budžet?

Doprinos bi odgovarao 0,5 odsto profita kompanija u svakoj državi članici, izračunat na osnovu statistike Eurostata, i trebalo bi da donese oko 16 milijardi evra godišnjih prihoda od 2024. godine. Međutim, ne bi direktno povećao troškove kompanija pošto bi doprinos morale da plate države članice.

“To nije porez za kompanije, to je doprinos država članica“, objasnio je komesar za budžet Johanes Han.
Istovremeno, Komisija je iznela korekcije nekih od prethodnih predloga za sopstvena sredstva.

U slučaju ETS-a, doprinos bi se kretao sa 25 odsto na 30 odsto, zbog povećanja cene ugljenika, koja je dostigla 80 evra po toni 2022. Prema Komisiji, očekuje se da će prilagođeni resurs generisati ukupno 7 milijardi evra godišnje od 2024. godine i oko 19 milijardi evra godišnje od 2028. godine.

Koliki će se prihod generisati?

Komisija je takođe predložila izmenu obračuna CBAM-a, koji bi ukupno generisao oko 1,5 milijardi evra godišnje za budžet EU od 2028.

Zajedno sa sopstvenim resursima od profita kompanija u državama članicama, paket sopstvenih sredstava bi obezbedio ukupan prihod od oko 36 milijardi evra godišnje od 2024. godine, navodi Komisija.

Sve ove predloge će sada morati da odobri parliament, koji je već odobrio predlog za prvu grupu sosptvenih prihoda u novembru 2022. godine.

“Lopta je sada na terenu država članica, koje bi trebalo da preuzmu svoju odgovornost da osiguraju da se budžet EU u narednim godinama finansira u skladu sa našim političkim prioritetima“, rekao je komesar Han.

(EURACTIV.rs)