Dok se ekonomija Evropske unije bori sa visokim cenama energije i neizvesnim finansijskim izgledima, zakonodavci EU pokušavaju da pronađu načine da ojačaju konkurentnost kompanija.

„IRA je izazvala veliku zabrinutost među mnogim državama članicama i institucijama EU, ali rekla bih da je istakla i potrebu da EU svoju dugoročnu konkurentnost shvati ozbiljnije“, kazala je Rozvol.

Komisija EU je reagovala na šemu velikih subvencija sa druge strane Atlantika dozvoljavajući državama članicama da jače subvencionišu svoje industrije. Izvršna vlast je takođe predložila Net-Zero Industri Act, osmišljen da poveća prihvatanje i proizvodni kapacitet tehnologija koje su neophodne za zelenu tranziciju.

Međutim, Rozval je upozorio da konkurentnost nije samo reagovanje na neposredne krize.

„Moramo i da uzmemo u obzir da je EU zaostajala već neko vreme, mnogo pre IRA-e i, zapravo, pre COVID-a“, rekla je ona, ukazujući na niske stope rasta u Evropi u poslednje četiri decenije.

„Naša produktivnost je niža i što je možda još više zabrinjavajuće, nastavljamo da trošimo manje na istraživanje i razvoj“, ukazala je ona.

Zbog toga, prema njenim rečima, švedsko predsedavanje Savetom EU stavlja akcenat na dugoročnu konkurentnost, fokusirajući se na istraživanje i razvoj, veštine, pristup privatnom kapitalu i „bolju regulativu”.

Pozivi na veći pokret u pogledu konkurentnosti čuju se i drugde.

U martu je Evropska komisija predstavila svoje saopštenje o 30. godišnjici jedinstvenog tržišta EU. Predložio je razne poluge za promovisanje evropske konkurentnosti, kao što je uklanjanje barijera unutar jedinstvenog tržišta, napredak ka Uniji tržišta kapitala koja bi omogućila veći pristup privatnom kapitalu i zaključivanje više trgovinskih sporazuma.

U saopštenju, predsednica Komisije Ursula fon der Lajen je rekla: „Takođe moramo da se uverimo da regulatorni i administrativni okviri odgovaraju na poslovne potrebe".

Da bi administrativni okvir bio pogodniji za poslovanje, Komisija je takođe najavila da će do jeseni ove godine izneti predloge za racionalizaciju zahteva za izveštavanje u okviru zelenog, digitalnog i ekonomskog zakonodavstva EU „sa ciljem smanjenja opterećenja za 25%“ .

Iako je nejasno kako će se ovo opterećenje meriti, nedavna retorika zakonodavaca EU u vezi sa potrebom za konkurentnošću i proverom regulatornog opterećenja jasno je odgovor na negodovanje poslovnih udruženja.

Oni su se žalili da nedavne regulatorne inicijative poput zakona o dužnoj pažnji i zakona o zaštiti životne sredine dodaju nepotrebne administrativne obaveze kompanijama. To znači da, barem u zbirnim brojevima, izgleda da korporacije neće finansijski patiti, već se bore sa visokim cenama energije i nedostatkom radnika.

Ipak, konkurentnost EU će ostati visoko na dnevnom redu. Švedski ministar za evropske poslove Rozval ukazao je na Savet za konkurentnost 22. i 23. maja, kada se ministri industrije sastaju u Briselu, kao trenutak za pokretanje debate o politici za jačanje konkurentnosti EU.

Na navedenom sastanku ministri će razgovarati o Zakonu o neto-nultoj industriji, Zakonu o kritičnim sirovinama, a takođe će imati razmenu mišljenja o dugoročnoj konkurentnosti EU.

(EURACTIV.rs)