Da bi se pripremili za misiju, kineski istraživači su zauzeti razvojem sve neophodne opreme, uključujući odela, lunarne rovere za ljudsku posadu, svemirske brodove i lunarne lendere.
Kineski zvaničnici u sredu su otkrili nove detalje o svojim planovima za lunarnu misiju sa ljudskom posadom, pošto Kina namerava da postane druga nacija koja je poslala svoje građane na Mesec.
Žang Hailijan, zamenik glavnog inženjera Kineske svemirske agencije, otkrio je preliminarni plan na samitu o vazduhoplovstvu u gradu Vuhanu u sredu, prenosi državna novinska agencija Sinhua.
Misija, za koju se očekuje da će se održati pre 2030. godine, deo je projekta uspostavljanja stanice za istraživanje Meseca. Istražiće kako najbolje izgraditi objekat i sprovesti zadatke istraživanja Meseca i druge eksperimente, rekao je Žang.
Dve lansirne rakete će poslati lunarni lender i svemirsku letelicu sa ljudskom posadom u Mesečevu orbitu, pre nego što se spoje, navodi Global Times. Nakon pristajanja, kineski astronauti na brodu će ući u lender, koji se koristi za spuštanje na površinu Meseca.
Dok su na Mesecu, oni će sakupljati uzorke i vršiti "naučna istraživanja", pre nego što odu na lender i ponovo se ujedine sa svemirskom letelicom koja čeka u orbiti - koja će ih odvesti kući na Zemlju, preneo je Global Times.
Da bi se pripremili za misiju, kineski istraživači su zauzeti razvojem sve neophodne opreme, uključujući odela, lunarne rovere za ljudsku posadu, svemirske brodove i lunarne lendere, prenela je Sinhua.
U izveštajima državnih medija nije navedeno koliko astronauta Kina planira da pošalje na Mesec.
Lunarna misija je najnoviji razvoj u nastojanju Kine da unapredi svoj svemirski program, koji je doživeo nekoliko prelomnih trenutaka poslednjih godina.
Kina je zakasnila u svemirskoj trci - nije poslala svoj prvi satelit u orbitu sve do 1970. godine, kada su Sjedinjene Američke Države već spustile astronauta na Mesec - ali Peking ih brzo sustiže.
Kina je 2013. uspešno spustila rover na Mesec, postavši tek treća zemlja kojoj je to uspelo. Tada je kineski lider Si Đinping rekao da su "snovi o svemiru deo sna da Kina postane jača".
Pod Sijevim vođstvom, Kina je potrošila milijarde na svoj ambiciozni svemirski program. Iako nema zvanično objavljenih podataka o ulaganju Pekinga u istraživanje svemira, konsultantska kuća "Euroconsult" procenila je da je u pitanju oko 5,8 milijardi dolara u 2019. godini.
Tada je Kina poslala rover na drugu stranu Meseca - prvi put u istoriji. Zatim je 2020. postala tek treća zemlja koja je uspešno prikupila uzorke kamena sa Meseca.
Kina je takođe provela proteklih nekoliko godina u izgradnji sopstvene svemirske stanice Tiangong, koja je završena u novembru. Ova stanica je tek druga operativna orbitalna ispostava, pored Međunarodne svemirske stanice - sa koje su kineski astronauti dugo bili isključeni zbog američkih političkih prigovora i zakonskih ograničenja.
Međutim, očekuje se da će Međunarodna svemirska stanica prekinuti operacije 2030. godine, što bi moglo ostaviti Tiangong jedinom preostalom ispostavom. Kina je nastojala da otvori svoju stanicu za saradnju sa međunarodnim partnerima, uključujući i eksperimente iz drugih zemalja.
(EURACTIV.rs)