U središtu spora je zakon o bezbednosti na mreži, značajan i obiman zakon koji će se doticati skoro svih aspekata onlajn života u Britaniji.

Predlog zakona daje Ofcomu moć da nametne zahteve društvenim mrežama da koriste tehnologiju za borbu protiv terorizma ili sadržaja polnog uznemiravanja dece, uz novčane kazne do 10% globalnog prometa za one usluge koje nisu u skladu sa tim.

Kompanije moraju da ulože „najviše napore" da razviju ili nabave tehnologiju kako bi se pridržavale obaveštenja.

Međutim, za aplikacije za razmenu poruka koje obezbeđuju svoje korisničke podatke „enkripcijom od kraja do kraja" (E2EE), tehnološki je nemoguće čitati korisničke poruke bez suštinskog kršenja njihovih obećanja korisnicima. To je, kažu, korak koji neće preduzeti.

„Zakon ne pruža eksplicitnu zaštitu za šifrovanjeZ", rekla je koalicija provajdera, uključujući lidere na tržištu WhatsApp i Signal, u otvorenom pismu prošlog meseca.

„ Ako se primeni doslovno, mogao bi da ovlasti Ofcom u prinudi proaktivnog skeniranja privatnih poruka na end-to-end šifrovanim komunikacionim uslugama, čime se poništava svrha ove enkripcije i ugrožava privatnost svih korisnika."

Kada bi došlo do pritiska, kažu oni, odlučili bi da zaštite bezbednost svojih korisnika koji nisu iz UK.

„Devedeset osam odsto naših korisnika je van Velike Britanije", rekao je šef
WhatsApp-a, Vil Katkart.

„Oni ne žele da smanjimo bezbednost proizvoda, i za nas bi bio čudan izbor da odlučimo da smanjimo bezbednost proizvoda na način koji bi uticao na tih 98% korisnika", dodali su.

Zakonodavci su pozvali vladu da ozbiljno shvati ovaj problem.

„Usluge, kao što je WhatsApp, potencijalno će napustiti UK", rekla je Kler Foks u Domu lordova prošle nedelje.

„Ovo nije pretnja. To se tako ne radi. U vršenju ogromnog pritiska na ove platforme da skeniraju komunikacije, moramo zapamtiti da su to globalne platforme", kazala je ona.

„Oni imaju sistem koji radi za milijarde ljudi širom sveta. Relativno malo tržište kao što je UK nije nešto zbog čega bi kompromitovali svoje milijarde korisnika širom sveta.

Portparol Ministarstva unutrašnjih poslova je rekao da ministarstvo podržava snažno šifrovanje, ali da to ne može da ide po cenu javne bezbednosti.

"Tehnološke kompanije imaju moralnu obavezu da obezbede sprovođenje zakona o polnom uznemiravanju dece na svojim platformama", istakao je on i dodao da Zakon ni na koji način ne predstavlja zabranu enkripcije od kraja do kraja, niti će zahtevati usluge koje bi oslabile enkripciju.

„Tamo gde je to jedina efikasna, proporcionalna i neophodna akcija koja je dostupna, Ofcom će moći da usmeri platforme da koriste akreditovanu tehnologiju ili da uloži najveće napore da precizno identifikuju sadržaje zlostavljanja dece, kako bi mogli da budu uklonjeni a počinioci izvedeni pred lice pravde."

Ričard Alan, liberalni demokrata, opisao je vladin pristup kao „namernu dvosmislenost".

On ističe da vlada uverava da nema nameru da zabrane end-to-end enkripciju, ali u isto vreme odbijaju da potvrde da to ne mogu da urade prema novim ovlašćenjima u zakonu.

 Damian Kollins, poslanik konzervativaca, ne podržava amandman koji je uveden u pokušaju da se zaštiti end-to-end enkripcija.

„Mislim da ne želite da kompanijama dajete subjektivne osnove za odlučivanje da li treba da se pridržavaju obaveza navedenih u zakonu", kazao je on.

Kolins je istakao da bi vlasti trebalo da imaju pristup pozadinskim podacima iza korisnika, uključujući podatke o korišćenju aplikacije, kontaktima, lokaciji i nazivima korisničkih grupa.

Ako korisnici pristupaju WhatsApp-u preko veb pretraživača, usluga takođe može da prikuplja informacije o veb lokacijama koje su posećene pre i posle slanja poruka, dodao je Kolins.

(EURACTIV.rs)