Evropski telekom operateri se bore da održe korak sa rastućom potražnjom za kapacitetom propusnog opsega, tehnološkom transformacijom i međunarodnim konkurentima.

U međuvremenu, kreatori politike u EU traže načine da stvore povoljnije uslove za ulaganja u digitalnu infrastrukturu, uključujući i kontroverzni predlog da najveći proizvođači saobraćaja plaćaju troškove mreže.

Ovaj članak je deo našeg specijalnog izveštaja Zdravlje evropskog telekom sektora.

Pad profita i međunarodna konkurentnost evropskog telekomunikacionog sektora dugo su bili razlog za zabrinutost među poslovnim praktičarima, što je dovelo do glasnijih poziva za restrukturiranje sektora.

Poslednjih nekoliko godina došlo je do velike preorijentacije u kreiranju nacionalnih i evropskih politika da bi se dao prioritet digitalnom razvoju, jer njegova centralna uloga za inovacije i svakodnevni život samo raste.

Kako su i ciljevi politike i tržište evoluirali, fragmentirani evropski telekomunikacijski sektor se borio da preokrene trend pada profita, a mnogi sada pozivaju na preispitivanje načina na koji je industrija regulisana i interno organizovana.

U međuvremenu, Komisija je u Briselu pokrenula svoj Paket povezivanja ranije ove godine, koji je uključivao inicijative za jačanje primene optičkih vlakana i 5G, oblikovanje odluka nacionalnih regulatora i – što je kontroverzno – zahtevanje velikih generatora saobraćaja da doprinose troškovima mrežne infrastrukture.

U izveštaju koji je u februaru objavila Evropska asocijacija operatera telekomunikacionih mreža (ETNO) utvrđeno je da, uprkos tome što je Evropa dostigla rekordne nivoe investicija, i dalje značajno zaostaje za globalnim konkurentima u pogledu investicija i drugih faktora, kao što je pokrivenost 5G.

Uticaji ovoga su široki, utičući na ukupnu konkurentnost drugih evropskih sektora i postizanje širih digitalnih ciljeva koje je postavio Brisel.

U protekle dve decenije došlo je do značajnih promena u sektoru telekomunikacija, posebno sa prelaskom sa fiksnih na mobilne usluge i sve raznovrsnijim spektrom digitalnih tehnologija i infrastruktura koje nudi sve veći broj provajdera.

Opadanje profitabilnosti sektora je područje koje izaziva sve veću zabrinutost za telekom kompanije, a neki ukazuju na niske stope ulaganja i visok nivo regulative kao krivce.

U razgovoru za EURACTIV, Inocenco Gena, specijalista za evropske telekomunikacije i regulaciju interneta, detaljno je opisao neke faktore koji su doprineli ovom padu, uključujući razvoj novih tehnologija, oskudno prilagođavanje novim tržišnim uslovima, na primer zadržavanje velikog broja zaposlenih i povećana konkurencija na tržištu telekomunikacija.

Gena je, međutim, takođe primetio da diskusije o trenutnoj krizi u sektoru često zavise od poređenja sa stanjem u industriji početkom 2000-ih.

Ovaj kontrast je, rekao je on, pogrešan s obzirom na tehnološke i tržišne promene koje su se desile od tada i činjenicu da je uspeh sektora u ovom ranijem trenutku bio na neki način veštački, sa fiksnim operaterima i mobilnim operaterima koji su imali visoke marže i profit koji su verovatno bili na kraju doživeti zaokret nadole.

Zainteresovane strane su takođe ukazivale na političke odluke, posebno one donete na nivou EU, kao faktore koji doprinose situaciji sa kojom se sektor trenutno suočava.

U izveštaju objavljenom u aprilu, Vodafon je izdvojio ono što je opisao kao politiku ekstraktivnog spektra, davanje prioriteta kratkoročnim cenama i lagani pristup regulisanju tehnoloških giganata kao među izborima koji su ometali razvoj sektora u Evropi.

Fragmentacija evropskog tržišta telekomunikacija se takođe često navodi kao ključna prepreka i faktor koji doprinosi zaostajanju u međunarodnom učinku regiona.

Dva ključna faktora stala su na put razvoju jedinstvenog tržišta za telekomunikacije, rekao je za EURACTIV Zač Mejers, istraživač u Centru za evropske reforme.

„Jedna od tih stvari su tržišta spektra, koja su i dalje nacionalna, što znači da je kompanijama veoma teško da koordiniraju uvođenje mobilne mreže u različitim zemljama u isto vreme“, rekao je on, dodajući da „različite zemlje pristupni režimi su takođe pravi problem, ali je očigledno politički izuzetno teško rešiti."

Za Mejersa, oba ova faktora, ljubomorno čuvana nacionalnih nadležnosti, ometaju koordinaciju između kompanija kada je u pitanju istovremeno pokretanje mreža u različitim zemljama.

I Gena i Mejers takođe ističu činjenicu da postoje oblasti na koje se sektor telekomunikacija nije razgranao, a to je tržište oblaka.

Jedan od razloga zašto se ovaj sektor bori, rekao je Gena, je to što su propuštene mnoge mogućnosti za inovativna i nova preduzeća.

Najvažnije je tržište oblaka, kojim trenutno dominiraju američke kompanije, poput Gugla, Majkrosofta i Amazona“, rekao je on. „Postavlja se pitanje zašto telekom operateri ne upravljaju tim tržištem. To je ogromna propuštena prilika."

Slično tome, Mejers napominje da bi ulaganje u računarstvo u oblaku moglo biti način da sektor razvije nove poslovne modele. Međutim, on dodaje da će se telekomunikacije i dalje boriti da se takmiče sa velikim američkim tehnološkim kompanijama koje trenutno dominiraju scenom.

Generalno, postoji široka saglasnost u sektoru da je potrebna neka vrsta promene.

Gena poziva da se pronađe novi poslovni model koji bi omogućio kompanijama da se prilagode novom tehnološkom okruženju, kao što je razdvajanje mreža i specijalizovanih mrežnih provajdera, kako bi se telekom operaterima omogućilo da se više koncentrišu na usluge i inovacije.

Istovremeno, glavni igrači kao što je Vodafone fokusirali su se na regulatore, pozivajući na resetovanje svog pristupa sektoru, ali su se takođe udružili sa drugim velikim operaterima u pokušaju da uđu na profitabilno tržište oglašavanja.