Poljoprivreda

SUMORNI REZULTATI ISTRAŽIVANJA O POLJOPRIVREDI: Daje manje hrane, a za rešenje je potrebna promena sistema

Autor Bojana Zimonjić Jelisavac

Organska poljoprivreda je bolja za životnu sredinu ali proizvodi manje hrane, pokazali su rezultati studije koja je trajala deset godina na 80 farmi.

Izvor: EPA-EFE/CONSTANTN ZINN

Organska poljoprivreda mogla bi da zemljama uštedi milijarde evra u troškovima vezanim za okolinu i klimu, utvrdila je dugoročna studija sprovedena u Nemačkoj. Ali, organski usevi i dalje su daleko ispod onih koje daje konvencionalno uzgajanje, piše EURACTIV.

Za Nemačku i Evropsku uniju, podsticanje organskog uzgajanja je politički prioritet i postavljeni su ciljevi do 2030. godine. EU teži tome da 25 odsto zemlje do tada bude pod organskim farmama, u okviru Strategije od farme do viljuške, dok je Nemačka postavila još viši cilj od 30 odsto.

Ako se ovi ciljevi ostvare, i do četiri milijarde evra u troškovima izazvanim emisijama azota i gasova staklene bašte moglo bi da bude ušteđeno, navodi studija koju je podržalo nemačko Ministarstvo poljoprivrede a objavio ju je Tehnički univerzitet u Minhenu.

Studija je uporedila negativne efekte konvencionalnog i organskog uzgajanja na klimu i okolinu, i postavila njihove troškove. Zaključeno je da su implicitni troškovi viši za 750 do 800 evra po hektaru kada je konvencionalna poljoprivreda u pitanju.

Tokom perioda od deset godina, istraživači su pomno pratili po 40 farmi iz obe grupe kako bi prikupljali i upoređivali podatke, objasnio je glavni autor studije, Kurt-Jirgen Hilsbergen na prezentaciji održanoj u Berlinu.

Više faktora utiče na prednosti organskih farmi. Koriste daleko manje azota, 20 kilograma po hektaru, dok konvencionalne u Nemačkoj troše 80 do sto kilograma.

Organsko uzgajanje ne zasniva se na mineralnim đubrivima na bazi azota, već na organskim đubrivima kao što su balega ili kompost. To znači i da je utrošak energije manji jer je proizvodnja sintetičkih đubriva u energiji daleko "skuplja".

Organski tretirano zemljište takođe bolje skladišti ugljenik, tako što se usevi rotiraju i prilagođavaju karakteristikama zemlje, što donosi "izuzetno veliki benefit" kada je u pitanju skladištenje ugljenika.

Bolji efekat na okolinu, ali manje hrane

Studija je pokazala da organska poljoprivreda i dalje daje značajno manje plodova po jedinici zemlje.

"Nudi mnoge pogodnosti kao što su stabilne cene i smanjeni efekat na okolinu. Ali jasno pokazuje da organsko uzgajanje zahteva skoro dvostruko više zemljišta po jedinici žitarica, od konvencionalnog", objasnio je Piter Brejnig, profesor na Univerzitetu primenjenih nauka Vejhenstefan-Trisdorf.

"U Nemačkoj i Evropskoj uniji, nama je već potrebno više zemlje za poljoprivredu, nego što nam je dostupno. Svaki porast potrebe za zemljištem, bilo da je u pitanju potražnja ili snabdevanje, podiže globalni pritisak na prirodna područja uz posledice na klimu i biodiverzitet", rekao je on.

Na konkretnom primeru, ukoliko se farma prebaci sa konvencionalnog na organsko uzgajanje, biće joj potrebno više zemljišta da bi održala proizvodnju na ranijem nivou. Dodatno zemljište, potom, postaje nedostupno za korišćenje na načine koji bi okolini doneli više koristi, kao što je zaštita šuma ili pošumljavanje.

"Činjenica da se ekspanzija organskog uzgajanja uvek povezuje sa biodiverzitetom i klimatskim benefitima stoga je pod sve većim znakom pitanja u naučnoj zajednici", zaključio je Brejnig.

"Postoji jaz u poređenju sa konvencionalnim uzgajanjem, ali su nam potrebne mere koje će omogućiti organskim farmama da stignu ostale. Lično smatram da je to moguće, ali su nam potrebni istraživanje, razvoj i optimizacija sistema", zaključio je Hilsbergen.

(EURACTIV.rs)