Bilo zbog suša ili iznenadnih poplava, ekstremno vreme ponovo skreće pažnju na uticaj klimatskih promena na Kinu, uz ozbiljna pitanja o tome da li su mere za borbu protiv njih trenutno dovoljno ambiciozne
Leto u Kini ove godine je doživelo i ekstremne vrućine i razorne poplave koje su pogodile područja u kojima je takvo vreme bilo nezamislivo, a naučnici, koji za sve krive klimatske promene, upozoravaju da najgore tek dolazi.
"Nikada u svom životu nisam video poplavu ovde", kaže 38-godišnji Zhang Junhua, stojeći pored polja pirinča, sada potpuno beskorisnog i uništenog.
Njegova porodica i prijatelji su bezbedni, kaže on, jer su dobili mnoga upozorenja da se popnu na spratove ili u brda, ali kaže da su svi u njegovom selu sada prepušteni teškim mesecima.
Razaranja u severoistočnoj kineskoj provinciji Heilongjiang imala su veliki uticaj na snabdevanje hranom za celu zemlju. Ovog meseca, 40% roda pirinča u Vučangu je uništeno.
"Polja na kojima smo posadili naše useve su sva potopljena. Ne možemo ponovo da sadimo ove godine. Gubici su neprocenjivi. Ovde imamo desetine hiljada hektara pirinčanih polja", kaže seljak koji kaže da je zaplakao kada je video vodu koja nadire.
Najmanje 81 osoba je poginula u nedavnim poplavama, uključujući neke koji su pokušavali da spasu druge. Ali, ekonomski udar bio je mnogo jači u zemlji koja se već bori da se oporavi nakon tri godine strogih mera kontrole koronavirusa.
Broj poplava se udesetostručio tokom poslednje decenije
Za nešto više od decenije, broj poplava koje se beleže u zemlji se udesetostručio. U leto 2011. godine, u Kini je bilo šest do osam mesečnih poplava. Prošle godine je zabeleženo više od 130 u julu i 82 u avgustu.
Prema dr Džao Liju iz "Greenpeace East Asia", Kina razvija bolje sisteme za praćenje i evidentiranje podataka o poplavama. Ali, kaže da je globalno zagrevanje i dalje očigledno glavni faktor koji doprinosi.
"Visoke temperature mogu povećati stopu isparavanja, što rezultira većom količinom vlage u atmosferi", navodi ona i objašnjava da ovaj povećani sadržaj vlage može dovesti do intenzivnijih padavina i češćih i jačih oluja, uključujući uragane i ciklone.
Studija Grinpisa od pre dve godine, koristeći mapiranje klimatskih panela UN, otkrila je da bi više toplotnih talasa i ekstremnih padavina efektivno produžilo leto za jedan mesec tokom ovog veka u provincijama oko Pekinga i Šangaja. U delti Biserne reke to bi bilo više od 40 dana.
Zvaničnici meteorološke uprave kineske vlade su izvestili da su ekstremno visoke temperature i ekstremne padavine definitivno porasle od sredine 1990-ih.
Međutim, suočeni sa potencijalnim katastrofama, dr Džao Li iz Grinpisa upozorava da ljudska bića nisu spremna za ono što je iza ugla, a nedavna iskustva sa poplavama to i pokazuju.
Može li se priroda kontrolisati?
Ogroman je i možda nerealan zadatak nadograditi svu infrastrukturu kako bismo mogli da se suočimo sa poplavom koja je najgora u stotinama godina, smatraju stručnjaci. Međutim, prema mišljenju dr Džaoa, klimatske promene dovode te događaje jednom u veku u rotaciju sa učestalošću koja pokazuje da će uskoro "ponovo morati da se kontroliše katastrofa".
Zvaničnici u Kini pokušali su da ublaže uticaj nedavnih poplava koristeći sistem brana vodenih puteva kako bi promenili njihov pravac. Da bi se spasao Peking, cenu platio drugi grad pa je voda preusmerena na Čžoučžou u susednoj provinciji Hebej
Pre nekoliko nedelja, automobili su još uvek polako prolazili kroz zaostale poplavne vode i kašu u glavnoj ulici. Sa obe strane puta bila su blatnjava vozila, sa razbijenim vetrobranskim staklima dok su bila potopljena kada se voda iznenada podigla takvom snagom.
Smeđa linija otkrivala je šta je bio znak visoke vode, sa svim vrstama predmeta na prvom spratu progutanim i ispljunutim na ulicu dok je poplava širila pokolj.
U junu, severna Kina je ključala sa temperaturom iz nedelje u nedelju iznad 40C (104F), a zatim je mesečna kiša pala za 24 sata.
"Mehanizmi koji pokreću pojedinačne događaje ili složene događaje poput toplotnih talasa i poplava koje utiču na Kinu ovog leta su složeni, ali klimatske promene čine ekstremne događaje češćim i intenzivnijim", kaže profesor Kaskad Tuholske i dodaje da su vremenski ekstremi izazvani klimatskim promenama veliki problem za Kinu zbog njene guste populacije i velike globalne ekonomije.
On takođe kaže da "svaka tona CO2 koja ostane u zemlji znači da će manje ljudi u Kini biti povređeno u budućnosti".
Bilo zbog suša ili iznenadnih poplava, ekstremno vreme ponovo skreće pažnju na uticaj klimatskih promena na Kinu, uz ozbiljna pitanja o tome da li su mere za borbu protiv njih trenutno dovoljno ambiciozne da obuzdaju destruktivnu snagu ovi potencijalno katastrofalni događaji.
Ali ovo je globalni izazov koji se ne može rešiti samo u jednoj zemlji.
(EURACTIV.rs)