Globalna cena pirinča je posebno zabrinjavajuća, a stručnjaci ocenjuju da će se nestabilnost cena nastaviti i u narednim mesecima
Cene pirinča su porasle i dostigle najviši nivo u poslednjih 12 godina, nakon što su indijska zabrana izvoza pirinča i nepovoljni vremenski uslovi umanjili proizvodnju i zalihe osnovne hrane u Aziji, prema agenciji UN-a za hranu.
Stručnjaci ocenjuju da bi to za Aziju značilo da se "priprema savršena oluja".
"Globalna cena pirinča je posebno zabrinjavajuća", rekao je za CNBC Kingfeng Zhang, viši direktor Azijske razvojne banke i dodao da je jasno da će se nestabilnost cena hrane nastaviti i u narednim mesecima.
Osim Indije, inflacija hrane je do ove godine u Aziji bila relativno pod kontrolom. Nedostatak zaliha pirinča mogao bi da označi porast cena drugih prehrambenih proizvoda u Aziji.
Na vrhuncu krize cena hrane 2010-2012, Azijska razvojna banka je procenila da je povećanje međunarodnih cena hrane od 30% u 2011. dovelo do 10% cena hrane u Aziji u razvoju, i da je oduzelo 0,6 procentnih poena bruto domaćeg proizvoda rast za neke zemlje uvoznice hrane u regionu.
Podvlačeći kako više cene hrane narušavaju kupovnu moć, ADB je u to vreme sugerisao da bi povećanje domaćih cena hrane od 10% u Aziji u razvoju gurnulo 64,4 miliona u siromaštvo, na osnovu linije siromaštva od 1,25 dolara dnevno. To bi značilo povećanje stope siromaštva sa 27% na 29% za to vreme.
"Cene su definitivno porasle, što je zabrinjavajuće. Ali, ako pogledate ukupnu ponudu i potražnju, azijske zemlje su u poziciji da prebrode ovaj šok cena i ponude na tržištu pirinča", rekla je Erika Tej, ekonomista iz Mejbanka koji pokriva Tajland i Kinu.
Ona je ukazala na činjenicu da je nekoliko zemalja u regionu, kao što su Tajland, Vijetnam, Mjanmar i Kambodža, neto izvoznici. Kina, najveće tržište pirinča na svetu, uvozi samo 1% svojih potreba za pirinčem uglavnom iz Vijetnama i Mjanmara, tako da je "veoma minimalno pogođena" bilo kakvim nedostatkom snabdevanja iz Indije
Štaviše, ovaj skok cena pirinča se dešava usred široko rasprostranjenih nižih cena hrane. Cene hrane u celini, prema FAO indeksu cena hrane Ujedinjenih nacija, pale su za oko 23% u odnosu na vrhunac prošlog marta.
Zalihe pirinča u Kini bile su niske nakon upozorenja od poplava za tri provincije, koje obično čine skoro četvrtinu proizvodnje pirinča u zemlji.
"Ovo je jedno od nasleđa kovida. Radi se o trgovinskim šokovima ili šokovima u poljoprivredi, moraju biti spremne da prebrode ove poremećaje. Oni su zapravo naučili u poslednje tri godine da gomilaju ogromne zalihe", navodi Tej.
To znači da će se svi skokovi u cenama hrane pretvoriti u inflaciju hrane tek krajem ove godine ili početkom 2024.
Filipini su predstavljeni kao zemlju koju bi skok cena mogao najviše ugroziti, zbog visokog udela hrane u inflacionoj korpi potrošačkih cena od 34,8% - samo pirinač čini 8,9% njene korpe.
"Domaćinstva sa niskim prihodima će nesumnjivo biti najteže pogođena, bez obzira da li se nalaze u razvijenim zemljama ili zemljama u razvoju", rekao je Pol Hjuz, glavni poljoprivredni ekonomista S&P Globala i direktor istraživanja.
Ova domaćinstva imaju tendenciju da troše veći procenat svojih prihoda na hranu.
"Kada cene porastu, nemaju drugog izbora osim da smanje potrošnju negde drugde ako je moguće", rekao je Hjuz.
Posmatrači tržišta gledaju na neke kategorije hrane.
Suše, za koju se očekuje da će El Ninjo doneti u veći deo Azije ove godine uticaće na useve pirinča.
Tajland, drugi najveći svetski izvoznik pirinča, već ohrabruje svoje poljoprivrednike da sade manje useva u pokušaju da uštede vodu.
Isti suvi uslovi bi takođe uticali na proizvodnju palminog ulja u Maleziji i Indoneziji, ključnog sastojka za jestivo ulje, kao i australijske pšenice i ječma, prema Hughes-u iz S&P Globala.
Podvlačeći uticaj nepovoljnih vremenskih prilika na cene povrća, Indija se suočava sa krizom paradajza jer su cene naglo porasle za više od 300% nakon poplava u velikim državama koje proizvode paradajz kao što su Andhra Pradeš, Maharaštra, Karnataka.
„U stvari, naučnici uvode više sorti pirinča otpornih na klimu, a takođe pokušavaju da podstaknu farmere da usvoje metode poljoprivrede otpornije na klimu“, dodala je ona.
„Tako da mislim da kako usvajanje bude krenulo, ovo bi trebalo da vrati neki privid predvidivosti poljoprivrednim zalihama, kao i sredstvima za život farmera.
(EURACTIV.rs)