Godišnje se u Srbiji proizvede 50 miliona litara raznih vrsta rakije. Međutim, 30 miliona litara proizvedu registrovane destilerije, dok ostalo proizvedu domaćinstva za lične potrebe

Flaša rakije iz domaće radinosti može se kupiti za nekoliko stotina dinara. S druge strane, cene rakija u prodavnicima idu i do nekoliko hiljada dinara.

"Svi mogu iz svojih voćnjaka da oberu svoje voće, da od toga naprave rakiju i da je koriste za sopstvene potrebe. Zabranjeno je da se to pusti u promet na bilo koji način i bilo gde. Mi, nažalost, imamo slučajeva na pijacama, putem društvenih mreža, da se pojavljuju proizvodi, rakije kao proizvodi i to zovemo nelegalnom proizvodnjom", kaže Aleksandar Janjić, iz Saveza proizvođača rakije Srbije, prenosi RTS.

Trenutno ima više od 800 registrovanih proizvođača, a oni koji su više decenija na tržištu kažu da ih nelojalna konkurencija ugrožava.

"Šteti pre svega državi zato što država gubi prihode od akcize i poreza. Šteti i legalnim proizvođačima koji plaćaju sve dažbine, a šteti i samom imidžu rakije, zato što je ta rakija koja se nabavlja gde se stigne promenljivog kvaliteta", kaže Ivan Bogdanović - "Stara Sokolova Rakija".

Veliki proizvođači ne trpe toliko, zbog izvoza koji se na godišnjem nivou povećava za 20 odsto.

"Ove godine smo već u prvih devet meseci skoro došli do deset miliona evra i očekujemo naravno i dalji rast. Ako govorimo o zemljama gde je najveći izvoz, tu treba pre svega da istaknemo naravno naš region Crna Gora, Bosna i Hercegovina, Hrvatska, ali tu su i Sjedinjene Američke Države i Nemačka. Dakle ovih pet zemalja ide preko 60 posto našeg izvoza", kaže Aleksandar Bogunović, sekretar Udruženja za biljnu prizvodnju i prehrambenu industriju Privredne komore Srbije.

Po proizvodnji šljivovice, Srbija je treća u svetu, a od drugih rakija, za njom slede "kruškovača" i "dunjevača".

(M.A./EURACTIV.rs)