Biodistrikt je područje na kojem se udružuju lokalni proizvođači, institucije, udruženja, ugostitelji i kupci – kako bi se najefikasnije koristili potencijali, očuvali prirodni resursi i podržali lokalnu poljoprivredu

Dok se taj koncept održivog razvoja već primenjuje u svetu, kod nas se o tome govori poslednjih godinu dana. 

Koji su benefiti?

Osnivanje prvog biodistrikta u Kolubarskom okrugu u Srbiji može doneti niz potencijalnih benefita. Evo nekoliko mogućih pozitivnih uticaja.

Održivo korišćenje resursa: Biodistrikti se baziraju na održivom korišćenju prirodnih resursa u skladu sa lokalnim ekosistemima. Uvođenje ovakvog pristupa u Kolubarskom okrugu može pomoći u očuvanju prirodnih resursa kao što su voda, zemljište, šume i biodiverzitet.

Očuvanje ekosistema: Fokusiranje na biodistrikt može doprineti očuvanju lokalnih ekosistema, što ima ključnu ulogu u održavanju ravnoteže u prirodi. To uključuje očuvanje staništa, podršku ugroženim vrstama i očuvanje biološke raznolikosti.

Razvoj lokalne ekonomije: Biodistrikti promovišu lokalne inicijative i zajednice, podstičući razvoj održivih lokalnih privreda. To može uključivati podsticanje poljoprivrede, zanatskih radnji i drugih lokalnih preduzetničkih inicijativa.

Izvor: Tanjug/Dragan Kujundžić

Edukacija i svest: Biodistrikt može poslužiti kao platforma za obrazovanje lokalne zajednice o održivosti, ekologiji i važnosti očuvanja životne sredine. Povećana svest može podstaći ljude da prepoznaju i cene vrednost svojih prirodnih resursa.

Turizam: Ako biodistrikt uspešno očuva i promoviše svoje prirodne lepote, to može privući turiste zainteresovane za ekoturizam i održiv način života. To može podstaknuti razvoj turističke industrije u regionu.

Povezivanje zajednice: Biodistrikti često podstiču saradnju između lokalnih zajednica, poljoprivrednika, zanatlija i drugih aktera. To može ojačati socijalnu koheziju i zajednički identitet.

Organska proizvodnja u Srbiji još na niskom nivou

U Srbiji se sa organskom proizvodnjom ozbiljnije krenulo poslednjih petnaestak godina. I pored toga, organska proizvodnja je na jedva 1% obradivog zemljišta. U prošloj godini podsticaji za organsku biljnu proizvodnju uvećani su za 250% u odnosu na osnovne podsticaje u biljnoj proizvodnji na 31.500 dinara po hektaru, piše RTS.

Prvog dana nove godine Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju (GIZ) pokreće projekat Zelene ekonomije koji će malim i srednjim preduzećima u Srbiji pomoći da ispune veliki broj standarda i regulativa Evropske unije u zelenoj transformaciji.

"U tom delu projekta ćemo jako mnogo raditi na saradnji između tradicionalnih industrija i naučnoistraživačke zajednice kao i takozvane digitalne startap zajednice u Srbiji", rekao je Tomislav Knežević, rukovodilac projekta Nemačke razvojne saradnje – Razvoj privatnog sektora koji sprovodi GIZ.

(J.N./EURACTIV.rs)