DECENIJA PREGOVORA SRBIJE I EU: Od praznih obećanja do (ne)ispunjenih uslova - koliko smo danas blizu prijema?

Na današnji dan, pre deset godina, počeli su pregovori između Srbije i Evropske unije, a deceniju kasnije naša zemlja i dalje nije postala članica evropskih zemalja. Kada je tog 21. januara 2014. godine u Briselu održana prva međuvladina konferencija između Srbije i Evropske unije, označen je početak pristupnih pregovora na političkom nivou.

U ovih deset godina stalo je mnogo toga – od ispunjenih uslova, do postavljanja novih; od ubrzanog koračanja do "tapkanja u mestu"; trenutno je u stanju “stendbaja” ovog puta zbog (ne)uvođenja sankcija Rusiji.

Ministarka za evropske integracije Tanja Mišćević poručila je u autorskom tekstu za Kosovo onlajn, izneča je mišljenje da je Srbiji mesto u Uniji ističući da je tokom pregovaračkog procesa za sad otvoreno 21 poglavlje, a zatvorena dva.

"Srbija već više od 20 godina učestvuje u procesu evropske integracije a danas se navršava i deset godina od faktičkog započinjanja procesa pregovora za članstvo u EU. Da podsetim, naš Pregovarački okvir, pravila po kojima se pregovori sa Srbijom vode, uveli su neke velike novine u sam proces", navodi ministarka.

Sada ostaje teža stvar, tvrdi ona, a to je razviti u društvu kulturu nezavisnog i profesionalnog pravosuđa.

"Na pragu smo usvajanja nove Strategije za borbu protiv korupcije, rađene na osnovu iskustava sprovođenja prethodne, preporuka međunarodnih stručnih tela, tako da on akcenat stavlja na više prevencije ali i konkretnih rezultata u borbi protiv korupcije. Takođe su za ovih deset godina usvojene i dve medijske strategije i zakoni koji imaju za cilj ne samo usaglašavanje sa pravilima u EU u medijskoj oblasti već i sa potrebama uređenja medijskog prostora u Srbiji”, napisala je Miščević.

Šta do sada (ni)je urađeno?

Kada je 2012. Srbija postala zemlja kandidat, vrlo optimistično su se pominjale 2014. i 2016. godine kao datum ulaska u EU. Tokom pregovora otvorena su 22 od 35 poglavlja u okviru kojih su postojali pojedinačni uslovi za ispunjavanje kriterijuma.

Do sada su privremeno zatvorena samo dva od ukupno 35 poglavlja (o nauci, istraživanju, obrazovanju i kulturi), a od od 2019. do kraja 2021. nijedno novo nije otvoreno. Usvajanjem nove metodologije proširenja prešlo se na tzv. klastere.

Tih 35 poglavlja grupisano je u šest klastera - vladavina prava, tržište, ekonomija, zelena agenda, poljoprivreda i spoljni odnosi. U decembru 2021., posle dve godine zastoja, Srbija je otvaranjem takozvanog klastera "četiri" nastavila pristupne pregovore.

Potpisan je Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (SSP), kojim se regulišu obaveze kandidata – ukinute su vize za građane Srbije.

"SSP je bio jedan od neophodnih koraka ka ukidanju viza za građane Srbije, jer ne postoji država koja nema ovakav sporazum, a koja se nalazi na beloj Šengen listi", navodi se na sajtu Ministarstva za evropske integracije.

U međuvremenu, datum prijema se pomerao. Kada je pre 5 godina doneta nova strategija o proširenju EU na Zapadni Balkan, Srbija je ponovo videla šansu. Pominjala se 2025. Kao novi rok, ali I to je u međuvremenu iščezlo, pa se datum ne pominje ni u Briselu ni u regionu.

Sve "propuštene prilike" za ulazak u EU

Decenijama unazad, godine i datumi pristupanja Srbije Evropskoj uniji iznosili su razni političari, a prognoze koje smo mogli da čujemo do sada su imale isti epilog - ostajanje pred vratima EU.

Prognoziranje godine koje će Srbija ući u EU počelo je još devedesetih, od nekadašnjeg makednoskog predsednika Kira Gligorova, koji je sugerisao da je Evropska zajednica krajem pomenute godine nameravala da ponudi pridruženo članstvo SFRJ, u zamenu za očuvanje zajedničke jugoslovenske države. 

Zoran Živković, nekadašnji premijer Srbije samouvereno je prognozirao 2003. godine da bi naša zemlja mogla postati član evropske porodice četiri godine kasnije, pošto su tada pozitivno ocenjene reforme i najavio mogućnost ulaska u Partnerstvo za mir do kraja godine.

Boris Tadić, bivši predsednik Srbije sugerisao je 2007. godine da je realan rok za prijem u EU 2012. a nedugo potom davao je i optimističnije prognoze, da bi se to moglo desiti 2010. godine. Kada je pomenuta godina stigla, rok za pristupanje još jednom je pomeren, pa se onda 2014. označila kao "realan rok".

Ipak, godinu dana kasnije, optimalno vreme pristupa još malo je odloženo.

"Najkraće moguće vreme da Srbija uđe u Evropsku uniju je kraj 2015. godine ili tokom 2016, pod uslovom da dobije status kandidata i počne pregovore do kraja 2012. godine", rekao je predsednik Srbije Boris Tadić 2011. godine.

Sadašnji predsednik Aleksandar Vučić 2014. godine je, kao premijer, obećao da će Srbija postati punopravni član EU do 2020. godine, 2020. je došla i prošla, a novo obećanje za pristupanje postavljeno je za 2026. godinu. Ipak, 2023. godine, Vučić izražava pesimizam i nesigurnost u vezi sa skorim pridruživanjem EU, dok pregovori sa Prištinom nastavljaju bez jasnih garancija za ulazak Srbije u evropsku porodicu.

Predsednik Srbije izjavio je da postoji mogućnost da Ohridski sporazum postane deo pregovaračkog poglavlja 35, a time i uslov za prijem Srbije u Evropsku uniju. On to, tako kaže, ne može da prihvati.

U intervjuu za NIN je naglasio da je i poslanicima u Skupštini Srbije rekao da ne dolazi u obzir prijem Kosova u Ujedinjene nacije, te da je o tome obavestio "Francuze, Nemce, Italijane, sve Evropljane". 

"Svi sve znaju..., a dve zemlje snažno guraju da Ohridski sporazum postane deo pregovaračkog procesa. Nije moje da sada govorim koje dve zemlje, nisam siguran da li i drugi to žele, pa ćemo da vidimo", kazao je Vučić.

U narodu opada interesovanje za Briselom

Tokom protekle godine, podrška ulasku Srbije u Evropsku uniju je opadala, prema najnovijem istraživanju Instituta za evropske poslove. Prema rezultatima, 45 posto građana izražava podršku članstvu, dok 43 posto zauzima suprotan stav.

Ovi podaci pokazuju smanjenje podrške u odnosu na prethodne godine, s obzirom na to da je 2021. godine podrška iznosila 53 posto, a 2011. godine mediji su izveštavali da je podrška bila čak 57 posto.

(J.N./EURACTIV.rs)

Tokom protekle godine, podrška ulasku Srbije u Evropsku uniju je opadala, prema najnovijem istraživanju Instituta za evropske poslove. Prema rezultatima, 45% građana izražava podršku članstvu, dok 43% zauzima suprotan stav. Ovi podaci pokazuju smanjenje podrške u odnosu na prethodne godine, s obzirom na to da je 2021. godine podrška iznosila 53%, a 2011. godine mediji su izveštavali da je podrška bila čak 57%.